СПЕЦИЈАЛНИ РАТ: ИНФОРМАЦИОНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

Овај документ даје преглед доктрине Информационих операција (ИО) у оквиру америчког Министарства одбране (МОД) и описује њихову организацију на здруженим и индивидуалним нивоима (мисли се на заједнички наступ различитих инструмената моћи САД). Документ представља сажет опис доктринарних правила за психолошке и цивилне операције (ФМ 3-05.30 – Психолошке операције, ФМ 3-05.40 – Операције цивилних послова), као и неколико приручника писаних за студенте и особље Ратног колеџа америчке армије.

Фигура коња - Симбол психолошких операција

1. УВОД

1.1. УВОД У ИНФОРМАЦИОНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

Када се сагледају доктринарна правила Америчке Армије, види се да је мало појмова изазвало толико контраверзи и полемика као што је случај са одговором на питање: “Шта су то Информационе Операције?“; а додатну конфузију уноси и појам Стратешке Комуникације (СК). Међутим, на оба појма ИО и СК треба гледати као на примену информација као елемената моћи америчке власти.

Овај увод и следећи есеји покушаће да концептуално и доктринарно одговоре на оба питања шта су то ИО и СК, при чему ће се неки од појмова дефинисати неформално како би се олакшало њихово разумевање. Зато је важно нагласити да се читалац упућује на Здружену публикацију JP 1 – 02, као референцу у којој се може обавестити о званичним дефиницијама ИО и СК у америчкој доктринарној терминологији.

Дакле, ради лакшег разумевања, покушаћемо да конструишемо дефиницију појма ИО еволуирајући старе дефиниције из америчке војне терминологије... Настајање појма ИО можемо пратити од друге половине 1970 – их година, када по први пут уочавамо примену појма Информационог Ратовања (Information Warfare – IW) и Команде за Контролу Ратовања (Command to Control Warfare – C2W), као борбених конструката који обједињују неколико различитих способности. IW и C2W током 1980 – их еволуирају у ИО, препознајући информацију као критични елемент моћи кроз комплетан спектар мира, сукоба и рата.

ИО КАО ИНТЕГРАЦИЈА ФУНКЦИЈА...

ИО интегришу способности које укључују информације и информационе системе. Овај концепт је сличан здруженим операцијама које представљају интеграцију услуга и способности различитих борбених састава сопствених снага; или комбинованим операцијама, које интегришу две или више сила или агенција савезника. Интеграција је замишљена као усклађивање и хармонизација активности које резултирају знатно већим ефектима него што би то био резултат збира ефеката које могу постићи појединачне компоненте које делују независно.

ИО обично изводе војне снаге на оперативним и тактичким нивоима, а на стратешком нивоу критична и кључна компонента су СК.

ШТА ЈЕ СВРХА ИО?

ИО настоје да утичу на понашање доносиоца одлука или шире јавности кроз кориштење информација и информационих система. Исто тако, ИО настоје да штите доносиоце одлучука или ширу јавност савезника од утицаја који на њих може остварити употреба информација или информационих система непријатеља. То настојање се остварује кроз садејство ИО са другим облицима националне власти, било да су они дипломатски, војни или економски.

Овај начин борбе се назива “мека борба“ која укључује активности које ометају, деградирају или уништавају противничке информационе системе[1]. Дакле, сврха ИО је изоловати непријатељске доносиоце одлука по уклањању њихове способности да командују и контролишу сопствене снаге што је сигурно средство утицања на њихово понашање.

Фокус ИО је на “противницима који одлучују“, или на “непријатељском процесу доношења одлука“[2]. Дакле полазна тачка за планирање ИО јесте упознавање непријатељског процеса доношења одлука[3] како би се одредили циљеви на које ће се усмеравати дизајниране информације које имају задатак да смање непријатељску способност благовременог и делотворног одлучивања, а самим тим и спречила или умањила ефикасност могућег одговора или пак одзива на позив потенцијалног савезника против Америке.

Поред тога, задатак ИО је и заштита пријатељских података, информација и информационих система како не би били компромитовани или прекинути. Као сила која дизајнира комуникациону мрежу и борбени простор, Сједињене Америчке Државе се посебно ослањају на системе за одржавање ситуационе свести борбеног простора и системе за командовање и надзор пријатељских снага.

Ова дефанзивна димензија ИО има задатак да онемогући утицај непријатељских информација (информација које не одговарају интересима САД) на домаћу и савезничку јавност и на домаће и савезничке информационе системе.

КАКО ИЗГЛЕДА КОНЦЕПТУАЛНИ МОДЕЛ ИО

ИО се концептуално могу приказати кроз активности које се предузимају ради ефикасног постизања жељених резултата (утицања на креирање понашања противника и заштита савезничког понашања од непријатељског утицаја).

Све ИО активности се појављују унутар ширег контекста информационе средине. У информационој средини се препознају критичне улоге информација и информационих система које имају све значајнију улогу у модерном друштву које је прошло свој еволуциони ток од аграрног, преко индустријског, до информационог доба. То окружење прожима и превазилази границе земље, мора, ваздуха и простора.

У информационој средини егзистирају три димензије и то: физичка, информациона и когнитивна (илустроване на слици 1.), које представљају мете у циклусу одлучивања.

Слика 1. Мете у циклусу доношења одлука - Мете информационих операција

Физичка димензија је опипљиви стварни свет. То је димензија у којој се војне операције одвијају на мору, копну, ваздуху и свемиру. Информациони и комуникациони системи (инфраструктура) егзистирају унутар ове димензије како би омогућили одвијање војних акција.

Информациона димензија је сфера у којој се информације стварају, деле, похрањују или се њима манипулише. Ова димензија повезује физичку димензију (реални свет) са хуманом перцепцијом (људска свест) и когнитивном димензијом као извор инпута различитих информација (стимулуси, осећаји и тд…), и последица њиховог деловања (намере, одлуке, акције, и тд…). Те везе су приказане као стрелице на слици.

Когнитивна димензија је људски ум. Место на коме човек обрађује примљене информације на основу јединствених система норми, морала, ставова и вредности. Ови системи делују као својеврстан филтер кроз који пролазе информације након чега добијају одређени контекст и значај за онога ко их перципира. Након што су на овај начин обрађене (кроз OODA – loop model), оне изазивају одређену реакцију која ће кроз информациону димензију вратити низ података у физички свет и проузроковати одређени феномен. Треба напоменути да се когнитивна димензија не може директно напасти кроз ИО (као што би то био случај са коришћењем ем-поља или психо-активним супстанцама), али се на њу посредно утиче кроз физичку и информациону димензију.

Треба напоменути да на Слици 1. није приказана социјална димензија која је јако битан фактор у повезивању човека са осталим људима и формирању социјалних група које играју критичну улогу у хуманој перцепцији и процесу доношења одлука. Та социјална димензија је илустрована на Слици 2. где је на сличан начин приказан циклус “пријатељског“ доношења одлука који такође представља једну од могућих мета ИО.

Слика 2. Национални модел Информационих операција САД

Обавештавање, надзор и извиђање (ISR) су активности којима се синхронизује, интегрише, планира и конструише обавештајни систем за прикупљање информација на основу којих ће се планирати ИО које ће те информације дизајнирати и ширити тако да остваре утицај на непријатељске циљеве. Фокус је стављен на могуће мете непријатељских информација и информационих система.

Информациони менаџмент (ИМ) су активности којима се настоји да се жељена информација достави циљаној публици у право време у прихватљивом и разумљивом облику, како би се обезбедило да информација буде перципирана на жељени начин и како би се изазвала жељена реакција. Фокус је стављен на савезничке информације и информационе системе.

Применом ИСР, ИМ и ИО, као целовитог система, постиже се Информациона Супериорност којом се остварује доминација у информационом домену и потпуно се искључује или значајно умањује утицај непријатељских информација и дискредитују непријатељски информациони системи. То је примарни циљ који амерички стратези желе да остваре у планираном развоју ИО до 2020. године које је детаљније описано у “Joint Vision 2020” (JV2020)[4].

Главни задатак свих елемената који учествују у ИО је да константно утичу на непријатељске системе доношења одлука истовремено штитећи савезничке информационе системе и факторе који учествују у процесу доношења одлука. Овај задатак је шематски приказан на Слици 3.

Слика 3. Концепт мреже Информационих операција

КО СУ УЧЕСНИЦИ У МРЕЖИ ИО?

Користећи се концептом мреже ИО указаћемо на њихове основне елементе, а категоризоваћемо их као језгра ИО:

носиоца ИО,
подршке ИО
координације ИО.

Језгро Носиоца ИО чине јединице америчке војске и специјализоване агенције које обезбеђују неопходну оперативну ефективу за постизање промене понашања и уверења код противника, или пак за спречавање противника да изврши исти утицај на сопствене или савезничке центре одлучивања. Језгро је састављено од 5 елемената и то:

а. Психолошке операције (Psychological Operations – PSYOP)… То су планиране операције преношења дизајнираних информација усмерених на страну публику, којима се утиче на емоције, мотиве, ставове и понашање страних влада, организација, група и појединаца. Сврха психолошких операција је да се формирају или појачају страни ставови и понашања повољна за амерички владу;

б. Војна обмана (Military Deception – MILDEC… Састоји се од акција којима се обмањују војни доносиоци одлука противнику у погледу војних способности, намјере и операција снага које им се супротстављају, а тиме чиме се проузрокују конкретне акције или изостајање одговарајућих акција;

в. Безбедносне операције (Operations Security – OPSEC… Представљају процес идентификације критичних информација и накнадног анализирања искустава акција сопствених снага која би могла послужити за војне операције и друге активности непријатеља. Сигурносне операције обухватају:

Идентификацију активности или информација које могу бити корисне противничким обавештајним системима;
Одређивање индикатора које обавештајни системи противника могу добити и на основу њих доћи до критичних информација по властите снаге и
Одабир и извршавање мера којима ће се уклонили или смањити рањивост пријатељских акција;

г. Електронски рат (Electronic Warfare – EW)… Војне акције које укључују употребу електромагнетске и усмерена енергија за контролу електромагнетског спектра или напада на непријатеља;

д. Операције на компјутерској мрежи (Computer Network Operations – CNO)… Акције које се предузимају на компијутерској мрежи у циљу узнемиравања, негирања или дискредитације садржаја сајтова који говоре против националних циљева; или пак акције које се предузимају ради рушења сервера и слично.

Језгро подршке ИО пружа подршку носиоцима ИО у виду заштите или појачавања њиховог дејства. Елементи језгра подршке су:

а. Контраобавештајна заштита (Counterintelligence – CI)... састоји од прикупљања информација и активности заштите против шпијунаже, саботаже, атентат на истакнуте личности или провале у заштићене информационе системе;

б. Борбена камера (Combat Camera – COMCAM)... подразумева прикупљање снимака борбене просторије у којој се изводе операције, а ради подршке ИО, специјалним операцијама, прикупљању обавештајних података или других активности које би могле користити у војне сврхе;

в. Физички напад (Physical Attack – PA)... подрзумева употребу разорних средстава против физичких информационих мета непријатеља;

г. Физичка заштита (Physical Security – PS)... подразумева заштиту од неовлашћеног приступа опреми, инсталацијама, материјалима и документима.

д. Информационо осигурање (Information Assurance – IA)... састоји се од мера којима се штите информације и информациони системи и којима се исти чине доступним искључиво особама са одговарајућим дозволама.

Језгро координације ИО окупља сатаве који координирају јединицама које учествују у ИО. Чине га: Јавни послови (PA), Цивилно – Војне операције (CMO) и Одбрамбена подршка јавној дипломатији (DSPD). Активности језгра координације су регулаторне природе и политички су ограничене (састав људства је делегиран од стране политичке странке која је на власти).

а. Јавни послови (PA)... обухватају десеминацију јавних информација и наредби које се тичу објашњења активности Министарства одбране, а које су усмерене и на домаћу и на инострану јавност.

б. Цивилно – војне операција (CMO)... обухватају активности које спроводи команда борбених састава ради успостављања, одржавања, и координације односе између војних снага, владиних и невладиних организација и цивилних власти; као и на цивилно становништво на пријатељским, неутралним или непријатељским оперативним подручјима, како би се олакшале војне операције, за консолидацију подручја и постигли оперативни циљеви. Цивилно – војне операције могу укључити активности војних снага у доменима локалне, регионалне или националне власти. Ове активности се могу реализовати пре, за време или након офанзивних војних акција.

в. Одбрамбена подршка јавној дипломатији (DSPD)... подразумева примену оних активности и мера које предузима Министарство одбране у циљу подршке и олакшавања јавне дипломатије владе САД (ранији назив Војна подршка јавне дипломатије)

Ради сагледавања комплексне слике ИО, сви побројани елементи језгара информационих операција су приказани у Табели 1.

Језгро носиоца ИО
Психолошке операције, Војна обмана, Сигурносне операције, Електронски рат, Операције на компијутерској мрежи
Језгро подршке ИО	Језгро координације ИО
Контраобавештајна заштита, Борбена камера, Физички напад, Физичка заштита, Информационо осигурање	Односи с јавношћу, Цивилно – војне операције, Одбрамбена подршка јавној дипломатији
Интегрисани систем елемената ИО са задатком да остварују утицај, немир, оштећења или узурпацију у непријатељским системима доношења одлука, уз истовремену заштиту сопствених информационих система и система доношења одлука.

Табела 1. Елементи система ИО

КАКО СУ ИНТЕГРИСАНИ ЕЛЕМЕНТИ ЈЕЗГАРА ИО?

ИО заједнички планирају припадници свих језгара ИО под вођством и надзором ИО официра. ИО официр је обично припадник штаба операција дивизије (Ј–3). Према тренутно важећој доктрини америчке Армије штабови операција дивизије имају засебну секцију (Г–7) одговорну за планирање и извршење ИО.

За даљње интегрисање и усклађивање ИО активности језгара, надлежни су шефови ИО елемената. Они предводе специјалистичке тимове које сачињавају стручњаци различитих профила (психолози, социолози, антрополози, стручњаци за маркетинг, лингвисти...), као и особље, сервисних и функционалних компоненти и особље одговарајућих националних агенција.

ИО планирање је у потпуности интегрисано у целокупни процес заједничког планирања борбених акција. Планови ИО су укључени у Командантову процену и концепт операције (OPLAN/OPORD)[5]. Поред тога, ИО планери су укључени и у тимове за мерење учинака борбених акција. Наиме, приликом сачињавања изјава за јавност о ефектима борбених акција, извештај пишу припадни језгра носиоца ИО (PSYOP, EW, CNO), а у крајњој истанци га одобравају припадници задужени за војну обману и операције сигурности (MILDEP, OPSEC).

Додатна разматрања

Да би се остварили жељени ИО ефекти потребно је више времена него што је случај са ефектима које се постижу конвенционалним операцијама. Зато је од виталне важности да се константно десеминирају информације које ће утицати на непријатељске ИО системе и системе одлучивања. Чекање кризе и накнадно извођење ИО (као одговор на кризу) је узалудан посао.

Поред тога, од виталне важности за успех ИО је и разумевање културе и вредносних ставова. Планирање и вредновање ИО у “огледалу пријатељске културе“ треба избегавати по сваку цену и треба их планирати из перспективе примаоца информација за које се оне и дизајнирају. Информација мора бити правовремена, разумљива и прихватљива за циљну групу којој је намењена.

Ефективна ИО потпомогнута са осталим инструментима националне снаге резултира постизањем националних циљева са мање трошкова.

1.2. Стратешке комуникације (Информациони елементи силе на стратешком нивоу)

ИНФОРМАЦИЈЕ И НАЦИОНАЛНА СИЛА

Значај информације за америчке ратне планере можемо пратити од Реганове управе где по први пут наилазимо на спомињање информације као елемента власти у једном формалном владином документу[6] у коме се говори о различитим аспектима значаја информације за националну безбедност, али без одређене стратегије и конкретне дефиниције. И поред недостатка конкретнијих одредби у званичним владиним документима, наилазимо на податак да су ИО и текако разматране у доктринама НАТО–а[7], те да и сама Влада САД информацији даје изузетан значај котирајући је као један од инструмената моћи стављајући је у ранг дипломатске, војне и економске. На прву конкретнију одредницу ИО наилазимо код Дена Кухела и Боба Нелсона (Dan Kuehl и Bob Nielson) који ИО описују као: “коришћење информација и технологије као стратешких инструмената за подршку националној политици, влади, економији и војсци, како би се дугорочно утицало на глобално понашање страних влада и социјалних група у складу са циљевима националне безбедности САД.“[8]

ШТА СУ ТО СТРАТЕШКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ (СК)?

За стратешке комуникације је одговорна Влада САД која има константни задатак да развија и одржава информациону стратегију која ће десеминирати информације које су у складу са актуелном политиком и националним циљевима. Та стратегија треба да даје смер свим информационим активностима, како владиних, тако и невладиних агенција и организација у информационој средини. Крајњи ефекат СК је да обезбеди завршни модел у оквиру којег ће страној публици бити објашњена свака активност коју предузимају преостали инструменти државне моћи. Могу се описати као проактиван и континуирани процес који подржава стратегију националне безбедности и идентификује одговоре на стратешке претње. СК се фокусуријау на циљану публику, како би се створили, ојачали, или очували повољне услове за унапређење националних интереса и циљева кроз коришћење координираних ИО, отварање жељених тема у међународним пословима, наметање планова, програма и акција синхронизованих са другим елементима националне моћи. Језгро СК чине односи с јавношћу; војне ИО и јавна дипломатија[9].

Јавни послови и војне ИО су дефинисани у контексту њихове употребе унутар Министарства одбране (DOD) у претходном одељку.

Јавном дипломатијом се примарно бави Влада САД. Дефинисана је као “Нескривено информисање међународне јавности о активностима Владе САД, осмишљено за унапређење спољнополитичких циљева САД и ширење дијалога између америчких грађана и институција и њихових партнера у иностранству“[10].

Стратешко средство комуникације у међународној десеминацији је под надзором Борда гувернера (Board of Governors–BBG[11]) и Борда бироа емитера (Broadcasting Bureau–IBB) који пружају административну и технички подршку невладиним организацијама, независним емитерима и услужним сервисима. Елементи IBB су Глас Америке (Voice of America–VOA) и Радио и ТВ Марти (Radio and TV Martí–Office of Cuba Broadcasting). Поред њих, IBB пружа услуге и Радију Слободна Европа/радио слобода (Radio Free Europe/Radio Liberty), Радију Слободна Азија (Radio Free Asia), Мрежи емитера на Блиском Истоку (Radio Sawa and Alhurra Television), и Радију Фарда (Radio Farda) – заједничком пројекту Гласа Америке и Радиа Слободна Европа на персијском језику.

ИСТОРИЈСКИ ОСВРТ НА СК

Док су СК релативно нов појам у терминологији Владе САД, концепт и теорија њихове практичне примене су дубље историјски утемељене. Генерал Винфилд Скот (Winfield Scott) препознаје значај СК још 1847. године у Веракрузу када, схвативши утицај Католичке Цркве на мексичко друштво, наређује припадницима свог штаба да присуствују мисама у месној цркви. Наиме, генерал Скот присиљава свештенство да пре почетка сваке мисе поздрави припаднике америчких оружаних снага који присуствују верском обреду и на тај начин, по први пут у историји Армије САД, плански спроводи кампању подизања утицаја припадника америчких оружаних снага и стварању пријатељског са расположења у мексичким народом[12].

Након тога, наилазимо на Комитет Јавних Информација (The Committee on Public Information) из 1917. године, познатији као Крелов комитет (Creel Committee), који на челу са новинаром Џорџом Крелом (George Creel) ради пропаганду усмерену на јавно мњења у Америци, а за рачун Вилсоновове администрације и њен ангажман у Првом светском рату. Рад његове комисије је био фокусиран на домаћу публику и користио је агитаторе, рекламе, памфлете, новинске текстове и америчку филмску индустрију.

Следећи траг нас зауставља на Канцеларији за ратно информисање (The Office of War Information) из 1942. године која је била усмерена како на домаћу, тако и на савезничку и непријатељску публику. Глас Америке почиње да емитује програм на немачком: “Ово је глас Америке. Свакога дана у ово време преносићемо вам вести из ратних збивања. Вести могу бити добре. Вести могу бити лоше. Ми ћемо ти рећи истину...“

У 1948. години, сусрећемо се са Смит – Мундовим актом или прецизније: “Актом о америчкој информационој и образовној размени“ (The U.S. Information and Educational Exchange Act (Public Law 402; 80th Congress)) којим се налаже оснивање Америчке информационе агенције и уређује њено деловање, са мисијом промовисања и бољег разумевања политике САД у иностранству. Смит – Мундов акт је ограничавао деловање Информационе агенције искључиво на страну публику и још увек је на снази.

Америчка информацона агенција (United States Information Agency – USIA) је основана 1953. године указом председника Ајзенхауера (Eisenhower). Под својом надлежношћу је имала све информационе програме укључујући и Глас Америке (као највећи елемент), који је до тада био под надлежношћу Владе, изузев образовних програма размене који су и даље остали под њеном надлежношћу. Директора USIA је постављао председник, преко Савета за националну безбедност, и редовно га је обавештавао о државној спољној политици, преко државног секретара.

Након завршетка “Хладног рата“, улога USIA почиње да слаби, она се поново враћа под окриље Владе САД и више није засебна агенција. BBG и IBB постају сепаратне организације. Након борбених дејстава и америчког ангажовања у конфликту на Балкану, Клинтонова администрација доноси Председничку Директиву 68 (Presidential Decision Directive – PDD 68) којом се надлежним агенцијама налаже да уједине напоре за ефикасну дисеменацију информација које подржавају америчку спољну политику.

Следећи клинтонову директиву, званичници Министарстава Одбране, Правде, Централне Информационе Агенције и Федералног Бироа Истраге формирају Групу за Интернационалне Јавне Информације (International Public Information – IPI Core Group) коју су чинили сарадници Подсекретара за Јавну дипломатију и јавне послове (Under Secretary for Public Diplomacy and Public Affairs)[13]. Ова идеја је напуштена 2003. године, јер се показала као нефункционална.

Исте године је основан Координациони одбор за политику стратешких комуникација (Communication Policy Coordinating Committee – PCC), који убрзо потом оснива Кординациони комитет за пружање помоћи сиромашнима у Муслиманском свету (Muslim Outreach Policy Coordinating Committee – MOPCC) и Тим за интерагенцију стратешких комуникација (Interagency Strategic Communication Fusion Team – ISCFT).

Делатност MOPCC – а је мало позната, једини документ до кога се могло доћи је Драфт националне комуникационе стратегије[14], али се чини да га Бела Кућа није прихватила (све што је радила, било је супротно препорукама из документа). Са друге стране, ISCFT је више него активан и прихваћен од стране Беле Куће. Чланови тима деле информације о својим плановима и активностима како би подржали једни друге у својим комуникацијама са иностраном публиком. Они не само да координирају производњу и десеминацију информација старајући се да на долази до појаве информација које би биле контрадикторне, већ пробијају границе агенцијских граница и нуде или траже подршку за СК планове и активности својих агенција[15].

Услед недостатака који су уочени у функционисању СК, Бушова администрација посао поверава амбасадорки Карен Хугес (Karen Hughes) која постаје Подсекретар за јавну дипломатију и јавне послове почетком 2005. године. Амбасадорка Хугес је настојала да осигура да јавна дипломатија (за коју кеже да представља кључ утицања на међународну јавност) буде у хармонији са јавним пословима (за које каже да треба да домаћој јавности објасне потезе њихове владе) и традиционалном дипломатијом како би допринела америчким интересима и обезбедила моралну основу за америчке војне акције у свету[16].

Иницијатива амбасадорке Хугес је довела до израде Националне стратегије за јавну дипломатију и стратешке комуникације (National Strategy for Public Diplomacy and Strategic Communication) која је до скоро представљала својеврстан водич који је пружао конкретне смернице представницима америчких амбасада широм света. Стратегија амбасадорке Хугенс је постала модел за брзи одговор Владе САД која омогућује мониторинг и брзи одговор на домаће и међународне догађаје, као и основа за израду Заједничке стратегије развоја СК (Joint Vision 2020).

Проблем у СК је препознало и Министарство Одбране САД. У њиховом гласилу “Четворогодишња Одбрамбена Ревија“ (Quadrennial Defense Review – QDR), наилазимо на студију о СК у којој се говори о путоказу за планирање, ресурсе и координацију СК. Са наше тачке гледишта (гледишта које у обзир узима положај Србије у билатералним односима са Америком), можда најважнији аспект путоказа представљају изложени циљеви развоја планова СК који су повезани са политичким стремљењима САД до 2020. године. У овој студији, Едвард Муров (Edward R. Murrow) говори о опасности коју са собом носи признавање Косова као независне државе. Указујући на степен криминализованости њеног друштва и повезаности појединих званичника са Ал-Каидом, Муров изражава бојазан да америчка политика која изражава жељу да полети не заврши катастрофалним падом и несагледивим последицама по безбедност у региону[17].

У Здруженој Публикацији 3-13 (Joint Publication 3-13), кратко се осврће на концепт СК. Наглашава се да због проблема на националном нивоу, због важности информација као инструмента моћи и глобалног рата против тероризма, команданти јединица на терену морају развити функционални систем СК у складу са потребама које имају. Команданти се усмеравају на неклсификовани драфт анекса о СК у Националном војном стратешком плану за рат против тероризма (National Military Strategic Plan for the War on Terrorism)[18] на основу кога ће развијати интерне процесе за организацију и интеграцију СК са сопственим плановима и операцијама. Анекс предвиђа да команданти на терену, када је то потребно, могу именовати директора СК. Његов основни задатак је да оформи тзв. CENTCOM модел[19] и да планира и одржава комуникацију.

CENTCOM је иначе замишљен као робусни стратешки комуникациони директорат који немају све борбене команде, али који могу усвојити као модел за организацију сопствених комуникација. CENTCOM модел подразумева постојање војних јавних послова (МPA) који играју улогу дефанзивне војне подршке јавној дипломатији (military support to public diplomacy MPD), аспект ИО (на принципима PSYOP), војну дипломатију (MD) и визуелне информације (VI)[20].

ПОРЕЂЕЊЕ СК И ИО

Важеће дефиниције ИО (Joint Publication 3-13) и СК (QDR Strategic Communication Roadmap) су прилично јасне. Међутим, међу њима ипак постоје извесне нијансе које отежавају поимање шта тачно која од њих подразумева.

СК представљају широк концепт циљања мета у зонама у којима се жели остварити утицај на кључну популацију, а фокусирају се на когнитивну димензију информационе средине. Што се тиче ИО, оне са једне стране имају интеграциону функцију елемената који делују као подршка СК, а са друге, њихове мете су конкретније, налазе се у систему доношења одлука непријатеља и фокусиране су на когнитивну, информациону и физичку димензију информационе средине.

Табела 2. омогућује да се сагледају мете на које делују, ефекти које остварују, димензије у којима делују и састави који учествују у СК и ИО.

	Мете	Ефекти	Димензије	Примарни капацитети
СК	Кључна публика (пријатељска, неутрална, непријатељска)	Разумевање и ангажовање	Когнитивна (људи)	PA, PSYOP, MD, DSPD, VI
ИО	Непријатељски системи доношења одлука и одговорни појединци	Утицање, ометање, кварења или узурпирање	Когнитивна, информациона, физичка (људи, процеси, системи)	EW, CNO, OPSEC, MILDEC, PSYOP
Табела 2. Мете, ефекти, димензије и примарни капацитети СК и ИО

Обзиром на мете и ефекте, јасно је да и СК и ИО могу бити кориштене на свим нивоима ратовања (тактичким, операционим и стратешким). Ако погледамо најсвежији пример ангажовања оружаних снага САД у Ираку, видећемо да команданти тактичких састава користе СК кроз своју интеракцију са циљаном публиком у својим зонама одговорности покушавајући да од њих направе своје стратешке савезнике. Са друге стране, ИО су стратешки кориштене као алат за обликовање борбене просторије у нултој фази агресије на Ирак, као и оперативно у циљу одвраћања у фази окупације, а против потенцијалних непријатеља или њихових система доношења одлука.

2. ДОКТРИНА ЗДРУЖЕНИХ ИНФОРМАЦИОНИХ ОПЕРАЦИЈА

2.1. Заједничка визија до 2020 и информациона супериорност

Сврха: Министарство одбране је издало документ “Заједничка визија 2020“ (“Joint Vision 2020”–JV2020)[21] у мају 2000. године, да би концептуално модернизовала модел трансформације америчких оружаних снага у 21. веку. Овај документ допуњује и мења претходну верзију под називом “Joint Vision 2010” из јула 1996. године.

Циљ: JV2020 је да прикаже смер у ком ће се трансформисати сила која ће доминирати целим спектром војних операција. Та сила треба да буде убедљива у миру, одлучујућа у рату и треба да се примењује у свим конфликтним ситуацијама. Трансформација мора пратити развој технологије и мора обухватити трансформацију доктринарних правила, програме обуке, организацију састава и програме школовања официрског кадра.

Документ описује оно што ће се у будућности називати безбедним окружењем, описује пун спектар доминације, а након тога, говори о кључном значају информација и техничких иновација. Документ наводи да се ИО мора дати примарни значај јер је то условљено “информационом револуцијом“ која у великој мери утиче на војне операције. Наводи се да поменута револуција са собом носи квалитативне и квантитативне промене самих информација и да се темпо промена убрзано одвија.

Стратешки контекст: JV2020 наводи три аспекта глобалног безбедног окружења који ће у будућности утицати на САД и њихове савезнике:

Прво, САД ће наставити да се све више укључује у глобалну економију, што ће довести до веће интеракције са различитим регионалним етинтетима;
Друго, потенцијални противници ће бити у могућности да приступе многим технологијама и продуктима доступним америчким оружаним снагама, укључујући и најразличитије информације;
Треће, потенцијални противници ће се прилагођавати способностима америчке технологије што ће им омогућити да своје нападе фокусирају на мете на којима нема велике разлике у снагама, или ће прибегавати несиметричним операцијама.

Информације: Природа информација, њихова обрада и дељење, фундаментално је питање за све војне операције. Информациона револуција представља изазов, али пруже и велике могућности. Информације и информационе технолигије представљају кључ успешне трансформације.

Информациона супериорност обезбеђује предност над противником само ако омогућује квалитетне информације на којима ће се заснивати одлуке. Здружене снаге морају бити способне да стекну предност тако што ће доносити правовремене одлуке које ће моћи да спроведу одлучном акцијом, пре но што је противник у стању да им се супротстави, или тако што ће кроз меку борбу створити услове да свог противника одврате од идеје да пружа отпор.

Еволуција информационих технологија омогућује да оне буду уврштене у досадашње ИО, доводи до њиховог софистицирања, тако да оне омогућују прикупљање информација из свих извора (надзор и извиђање) и синхронизацију информационих кампања. Развој концепта глобалне информационе мреже ће створити “мрежоцентричну средину“ која је неопходна за постизање америчких циљева. Мрежа ће бити унутрашње повезана, тако што ће с краја на крај спајати све елементе језгара ИО и процеса који у њима теку, са штабовима команди борбених састава, законодаваца и особља за подршку. Све то ће повећати снагу борбених јединица и пружиће додатни допринос не – војним операцијама.

У закључку, ЈВ2020 разматра природу технолошких иновација, фокусирану логистику, заједничку команду и контролу, као и улогу ИО у постизању доминације пуног спектра.

2.2. Наредба (DoDD) O–3600.01 Имформационе операције

Овај сегмент представља синопсис директиве Министарства одбране САД о ИО, које су нам биле доступне из објављеног документа намењеног широј јавности.

Сврха: Директива Министарства Одбране (DoDD) 3600.1, “Информационе Операције“ (FOUO) је основни документ за разумевање и спровођење ИО. Као таква она би требало да буде полазиште за све планове ИО. Она даје смернице за политику Министарства Одбране за управљање и спровођење ИО, утврђује одговорност кључних елемената језгара OSD и заједничког нивоа командовања, и даје дефиниције кључним појмовима.

Циљ: Као смернице политике, директива дефинише појмове; додељује одговорности службеника, јединица, здружених команди, и агенција и пружа основу за развој заједничке доктрине за ИО. Израз “доктрина“, као што је дефинисано у Joint Publication 1-02, “DoD Dictionary of Military and Associated Terms“ (октобар, 2004.) значи: “...основни принципи према којима се усмеравају акције војних снага или других елемента језгара ИО у циљу подршке националним циљевима. Она је ауторитативна и извршна, али захтева процену у примени“.

Дефиниција ИО: “ИО подразумевају правовремено усмеравање акција елемената језгара носиоца ИО (EW, CNO, PSYOP, MILDEC и OPSEC), у садејству са језгрима координације и подршке, у циљу остваривања утицаја, узнемиравања, кварења или узурпације непријатељских информационих система, система одлучивања или хуманог фактора који у овим системима учествују, уз истовремену заштиту властитих капацитета“.

Употреба ИО: ИО се користе да би подржале пуни спектар доминације уз употребу информационих технологија, одржавање америчке стратешке доминације у мрежним технологијама и дисеминацију информација у реалном времену, ради остваривања утицаја на супарнички циклус одлучивања и очувања америчке информационе супериорности.

Језгро носиоца ИО: Обједињује 5 елемената (EW, CNO, PSYOP, MILDEC и OPSEC) који делују синхронизовано у циљу оправдања и остваривања жељених ратних циљева или ради онемогућавања супарника да оправда и оствари своје ратне циљеве. Ови елементи су оперативни у директном и непосредном смислу, и критични су за постизање оперативних ефеката.

Језгро подршке ИО:

а. Контраобавештајна заштита,

б. Борбена камера,

в. Физички напад,

г. Физичка заштита,

д. Информационо осигурање

Језгро координације ИО:

а. Односи с јавношћу,

б. Цивилно – војне операције,

в. Одбрамбена подршка јавној дипломатији

Обавештајна подршка: Обавештајна подршка ће се развијати у складу са мрежом националних обавештајних приоритета, како би обезбедила податке о супарничким информационим системима или мрежама на основу којих ће се израђивати политичко – војне процене и анализе понашања људског фактора. Поред тога, обавештајна подршка треба да обезбеди и информације о евентуалним претњама од ИО противника (укључујући и процену претњи).

ОДГОВОРНОСТИ
(Званичници, команде и агенције задужене за ИО):

Подсекретар одбране задужен за информисање (USD(I)):

а. Служи као први асистент за информисање у служби секретара одбране;

б. Развија и надгледа политику министарства одбране и активности интеграције језгара ИО;

в. Процењује ефекте обавештајних активности које се спроводе као подршка ИО;

г. Координира, надгледа и оцењује активности осталих компоненти министарства одбране задужених за планирање и развој способности за подршку ИО;

д. Успоставља специфичну политику развоја и интеграције CNO, MILDEC и OPSEC и осталих елемената језгара ИО

Подсекретар одбране задужен за набавку, технологију и логистику (USD(AT&L)):

а. Успоставља политику развоја и интеграције EW као основне ИО способности;

б. Развија и одржава инвестиционе стратегије развоја, набавке и интеграције технологија које се користе у EW;

в. Инвестира у развој технологија потребних за подршку елементима језгара ИО.

Подсекретар одбране задужен за политику (USD(P)):

а. Обезбеђује смернице политике ИО, надзор министарства над планирањем и спровођењем ИО и врши процену остварених резултата;

б. Предводи информационе кампање и планира и обезбеђује интеграцију америчких ИО са ИО савезника;

в. Успоставља специфичну политику развоја, интеграције и надзора PSYOP као основне ИО способности и DSPD као везане способности

Подсекретар одбране задужен за кадрове и борбену готовост (USD(P&R)):

а. Развија политику и процедуре пријема и запошљавања кадрова за ИО у координацији са секретаром војног одсека и начелником здруженог штаба (USD(P) и USD(I));

б. Развија програм обуке кадрова свих елемената језгара ИО

Помоћник секретара одбране за мрежу и информациону интеграцију (ASD(NII)/DoD CIO):

а. Задужен за креирање политике развоја и интеграције Информационог осигурања (IA) и Дефанзивних Операција на рачунарској мрежи (CND);

б. Надгледа и оцењује активности руководиоца компоненти Министарства одбране за планирање, програмирање, развој и имплементацију IA и CND.

Помоћник Секретара Одбране за јавне послове:

а. Креира политику односа Јавних Послова (PA) и ИО;

б. Надгледа, планира и координира PA везане за ИО

в. Надгледа развој и спровођење обуке за PA у Школи Одбрамбених информација (Defense Information School).

Командант Стратешке Команде САД (CDRUSSTRATCOM):

а. Интегрише и координира рад језгара ИО у сегментима који прелазе области њихових географских одговорности

Командант Команде за Специјалне Операције САД (CDRUSSOCOM):

а. Интегрише и координира рад ПСИОП јединица са борбеним командантима специјалних снага у планирању и извршењу ПСИОП, ради побољшања интеропертибилности и подршке (USSTRATCOM) ИО;

б. Обезбеђује директно ангажовање других јединица посебних намена које могу појачати снагу ИО.

Директиве Министарства одбране САД, погледати на:

DoDD 1000.1 thru 4999.99 – http://www.dtic.mil/whs/directives/corres/dir1.html

DoDD 5000.1 thru 8999.99 – http://www.dtic.mil/whs/directives/corres/dir2.html

2.3 Рамсфелдов документ – “Мапа информационих операција“ (The Information Operations (IO) Roadmap, 2003)

Овај сегмент представља синопсис Рамсвелдовог документа који указује на елементе мапе ИО. Документ је до 2006. год носио ознаку поверљиво, а та ознака је скинута након расправа у америчкој јавности које су покренуте због употребе ПСИОП на америчким држављанима. Кампању је покренула мајор Сандра Бокуш.

Рамсвелдов документ на 74 странице расправља о одређеним питањима и недостацима који се односе на елементе језгара ИО, нудећи 12 општих препорука за побољшање и 40 конкретних препорука за даље деловање.

Сврха: Секретара за одбрану, Доналд Рамсфелд, у свом уводу у документ “The Information Operations (IO) Roadmap“, наводи да настоји унапредити ИО тако да постану језгро војних способности оружаних снага САД. Садашња Роадмап (издање од 30. октобра 2003.) има за циљ да обезбиједи оквир за разумевање ИО и представи критику садашњег стања ИО. Путоказ позива на оснивање радних тимова и на развој нових организационих структура које ће унапредити ИО, као и на подршку напорима Министарства Одбране да модернизује системе одбране.

Три функционална подручја ИО: Путоказ широко дефинише три интегрисана функционална подручја која укључују пет елемената језгра носиоца ИО:

Активности усмерене директно на супарника са задатком да застраше, обесхрабре и одврате супарничке командне елементе и тиме утичу на понашање супарничких борбених састава уз истовремено очување сопствених ПСИОП.
Активности којима се штите сопствени бобени планови (OPSEC and Military Deception).
Контрола супарничке комуникационе мреже којом ће се омогућити заштита сопствених електронских дејстава и дејстава на компијутерској мрежи (Electronic Warfare and Computer Network Operations).

Овај план позива на опсежне припреме ИО у миру користећи читав низ обавештајних активности (надзор, извиђање и прецизна стратификација рачунарских мрежа и електронских потписа потенцијалних противника). Поред тога, план подразумева маркирање потенцијалних мета у цивилном аудиторијуму непријатеља и пружање сваке помоћи групама у непријатељској позадини на које је утицај већ остварен.

Путоказ даље указује на предности које ће се достићи ако се остваре његове препоруке:

Развој лексикона и доктрина ИО,

а. Већа овлашћења борбеним командантима,

б. Квалитетан развој кадровских ресурса и њихово оспособљавање за ИО,

в. Интегрисано и централизовано планирање ИО и њихова анализа и подршка од стране STRATCOM – а,

г. Повећање ИО капацитета у смислу:

д. Побољшана способност за десеминацију снажних порука у циљу модификовања понашања супарника,

е. Ефикасна стратегија заштите сопствених информационих система,

ж. Стварање робусне офанзивне силе способне да укључи читав низ електронских и рачунарских нападних мрежа, уз повећану поузданост, бољу команду и контролу и префињену тактику и процедуру.

Критике актуелне доктрине ИО: Као недостатке актуелне доктрине ИО и изазове који стоје пред будућим ИО, Рамсфелд укључује следеће:

Непостојање концезуса о дефиницији ИО и њеног доприноса укупној мисији које предузимају оружане снаге,
Стратегија електронског рата и опрема у коју се инвестура је застарела,
OPSEC процес планирања није широко примењен и касни у погледу на напредак информационих технологија. Особље које се бави војном обманом није адекватно обучено,
Веза Јавних послова, Јавне дипломатије и ПСИОП морају бити чвршће и прецизније. Јавни послови морају бити активнији. ПСИОП послови морају бити децентрализовани,
Кадровска база за ИО захтева боље образовне програме и боље планирање и развој.

Генералне препоруке: Документ указује на 10 препорука као правца развоја ИО:

Све борбене састава упознати са важношћу ИО,
Учврстити систем контроле и надзора ИО,
Појачати способност борбених команди за извођење ИО,
Створити добро обучено особље за извођење ИО,
Обезбедити јаку и опсежну аналитичку подршку,
Неодложно исправити недостатке и развити дугорочну стратегију одбране компијутерске мреже,
Развити нападе на компијутерској мрежи,
Усвојити инвестициону стратегију за развој електронског ратовања,
Повећати способности за ПСИОП,
Јасно назначити разлику између ПСИОП, јавних послова и јавне дипломатиј.

Стратегија инплементације:

Ширење ИО, регулише DoDI 5143.01, “ Undersecretary of Defense for Intelligence“, донета 23. 11. 2005. године; Именује USD(I) за помоћника Секретара одбране за интеграцију ИО;
Кадрови за ИО, регулише DoDI 3608.11, “Information Operations Career Force”, донета 4. 11. 2005. године; спроводи следеће:

а. Именовање Подсекретара одбране за информисање (USD (I)) – предлаже кадрове за ИО,

б. Формирање кадровске базе, састављене од активног и резервног војног особља, коју чине планери ИО и ИО специјалисти[22],

в. Стварање стратегије за ангажовање цивила и цивилних организација у ИО,

г. Стварање система за пропагирање каријере у ИО, као и чување идентитета ИО специјалиста и планера.

Програм обуке за ИО, регулише DoDI 3608.12, “Joint Information Operations Education”, донета 4. 11. 2005. године; обезбеђује да:

а. Прецизира заједнички програм образовања кадрова за ИО,

б. Прецизира курсеве и додатне програме едукације за ИО планере,

в. Одређује USSTRATCOM као оперативног планера обуке за заједничке ИО,

г. Захтева да Национални Универзитет Одбране оформи Колеџ за особље здружених штабова (Norfolk, VA) у оквиру кога ће се похађати курсеви за планирање здружених ИО,

д. Захтева да Поморска допунска школа (Monterey, CA) оснује ИО центар за едукацију особља за ИО

Директиве (DoDD) и инструкције (DoDI) Министарства одбране САД су доступне на: www.dtic.mil/whs/directives/

2.4. Доктрина здружених ИО

Кључни доктринарни документи:

Joint Pub 3-13, Информационе операције, 13. 02. 2006.

Joint Pub 3-13.3, Доктрина здружених операције сигурности, 29. 06. 2006.

Joint Pub 3-13.4, Војна обмана, 13. 07. 2006.

Joint Pub 3-51, Здружена доктрина за електронско ратовање, 7. 04. 2000. (најављена је њена ревизија)

Joint Pub 3-53, Доктрина здружених Психолошких Операција, 5. 09. 2003.

Joint Pub 3-57, Здружена доктрина за Цивилно – војне операције, 8. 02. 2001.

Joint Pub 3-61, Јавни послови, 9. 05. 2005.

Побројани доктринарни документу су доступни на: http://www.dtic.mil/doctrine/s_index.html

Доктрина Здружених ИО је дефинисана у “Joint Publication 3 – 13“. Овај сегмент пружа преглед тог доктринарног правила.

Сажетак:

Природа информационе средине и њен однос са војним операцијама;
Језгра ИО и способности неопходне за њихово успешно планирање и спровођење у мултинационалном окружењу;
Усклађивање доктрине Здружених ИО са препорукама Министарства одбране дефинисаних у IO Roadmap, ради постизања информационе супериорности;
Припрема и организација оквира интеграције и синхронизације ИО планирања, језгара подршке, Команди Борбене Подршке, Националне Обавештајне Агенције и осталих релевантних федералних агенција;
Оквирни план развоја кадрова за ИО кроз програме образовања, обуке и експерименталне примене ИО у контролисаним условима

ВОЈНЕ ОПЕРАЦИЈЕ И ИНФОРМАЦИОНА СРЕДИНА

Кључ успеха САД лежи у стварању и одбрани информационе супериорности.

Информација је стратешки ресурс и од виталног је значаја за националну безбедност. Војне операције зависе од поузданих и правовремених информација и информационих системе.

ИО су описане као активности које интегришу EW, CNO, PSYOP, MILDEC, OPSEC, елементе језгара подршке и координације, ради остваривања утицаја, ометања или узурпације непријатељског људског фактора, циклуса доношења одлука уз истовремену заштиту сопствених информационих система.

Сврха доктрине је да командантима обезбеди заједничку силу (JFCs) која ће им помоћи да планирају, припреме, и спроведу ИО као подршку здруженим операцијама. Главни циљ је остварити и одбранити информациону супериорност оружаних снага САД и њених савезника.

Информациона околина подразумева скуп појединаца, организација и система за прикупљање, обраду и дисеминацију информација. Чине је три међусобно повезане димензије: физичка, информациона и когнитивна.

ЈЕЗГРА ИО

Језгро носиоца – Састоји се од 5 елемената: PSYOP, MILDEC, OPSEC, EW и CNO, од којих су у прошлости PSYOP, OPSEC и MILDEC играле најзначајнију улогу. У овом модерном добу, прво им се прикључило EW, а затим и CNO. Заједно, ових 5 елемената командантима обезбеђују заједничку силу којом могу да утичу на циљну публику непријатеља обезбеђујући сопственим снагама слободно деловање у информационој средини.
Језгро подршке – Елементи подршке ИО су Информационо осигурање (ИА), физичка безбедност, физички напад, контраобавјештајна заштита и борбена камера. Они су директно или индиректно укључени у информациону околину и доприносе ефектима ИО. Они треба да буду интегрисани и координирани са елементима језгра носиоца, али могу послужити и у друге сврхе.
Језгро координације – Ово језгро чине јавни послови (PA), цивилно војне операције (CMO) и подршка јавној дипломатији. Елементи овог језгра значајано доприносе ИО и увек морају бити координиране и интегрисане са основним и пратећим Информационим Операцијама. Њихова основна сврха и правила под којима раде не смеју бити угрожени од стране ИО. То захтева додатну пажњу и разматрање у планирању и провођењу ИО. Из тог разлога, PA и CMO штабови посебно морају да раде у блиској координацији са особљем које планира ИО.

ОБАВЕШТАЈНО – КОМУНИКАЦИОНИ СИСТЕМ
(ПОДРШКА ИО)

Успешно планирање, припрема, извођење и процена ИО захтевају детаљну обавештајну припрему – Пре војних активности у информационој средини, мора се спровести темељна обавештајна припрема. То захтева прикупљање релевантних података о њеној физичкој информационој и когнитивној димензији, зарад сагледавања њихове међусобне динамике односа. Информације о динамици информационе средине се морају анализирати, а анализе се морају доставити штабовима оперативних команди.
Природа обавештајних података неопходних за ИО – Да би разумели циљне групе и супарнички систем доношења одлука, неопходно је прикупити податке о биолошким, социолошким и психолошким карактеристикама циљаних група, одредити разлике у њиховим вредносним системима и одредити одговарајуће способности потребне за постизање оперативних циљева. Команданти и њихови штабова морају добијати правовремене информације. То укључује релевантна физичка, информациона и когнитивна својства информационе околине, као и процену текућих активности ИО.
Улога правовремене и валидне информације у планирању ИО.

а. Обавештајни извори су ограничени. Команданти и њихове обавештајне управе морају да раде заједно како би се идентификовали обавештајни захтеви и како би се осигурало да су прикупљене информације довољно високог приоритета за обавештајну заједницу (IC).

б. Обавештајна подршка ИО често захтева дуготрајно позиционирање извора. Извор треба тражити у циљним групама, најефикасније позиционирање се постиже организовање НВО које ће се бавити оним социјалним питањима о којима се и прикупљају информације.

в. Информациона средина је динамчна. Команданти и њихови штабова морају разумети да је правовременост информација од пресудног значаја, јер се са закаснелом информацијом губи њен потенцијала за промене у димензијама информационе околине.

г. Особине информационе средине утичу на обавештајне податке. Збирка физичких и електронских информација је објективно мерљива. Команданти и њихови штабови морају имати процене субјективне природе психолошких профила кључних чинилаца циљне групе.

ОДГОВОРНОСТ И СУБОРДИНАЦИЈА

Здружени штаб – Одговорност Председавајућег у Управи борбених дејстава Здруженог штаба је општа (успостављање доктрине, пружање савета и препорука) и посебна (тумачење директива Министарства одбране које се тичу политике ИО). Управа борбених дејстава Здруженог штаба (Ј – 3) представља центар планирања и извођења ИО и служи за координацију са другим оделењима унутар Ј – 3 која пружају подршку за ИО. Оделења Ј – 3 за подршку ИО (Ј – 3О) пружају конкретне савете и заступају Ј – 3 у борбеним командама и координирају рад са другим организацијама, агенцијама и појединцима у име Председавајућег.
Борбена команда – Командант, Стратешке команде САД (USSTRATCOM’s) има специфична овлашћења и надлежности у координацији ИО у својој зони одговорности (AOR), при чему функционалне границе његове надлежности не умањују одговорност других борбених команданата да иницирају ИО. Одговорност Команданта USSTRATCOM’s тиче се постизања националних или војних циљева, обликовања оперативне околине током периода криза, или подршке специфичним војним операцијама. То практично значи да је сваки борбени командант задужен да иницира ИО за операцију коју изводи, а да је Командант USSTRATCOM’s задужен да му обезбеди подршку за њено планирање и извођење и то тако да та ИО буде у складу са ИО које спроводи USSTRATCOM’s у својој AOR, али и са ИО у осталим AOR.
Функционалне Компоненте (FC) – FC су обично одговорне за детаљна планирања и извршење ИО и налазе се у сваком штабу борбених команди. ИО које планирају и спроведе FC морају бити спроведене унутар параметара који су условљени заједничким функционалним компонентама (JFC) са седиштем у USSTRATCOM’s. У исто време, команданти и њихови подређени морају да обезбеде довољну прилагодљивост и овлашћења за своје компоненте како би могле да реагује на локалне варијације у информационој средини. Компоненте одређују сами команданти борбених штабова, а према захтевима које диктира информациона средина у њиховој зони одговорности. Команданти штабова су одговорни и за именовање особља које ће посредовати између JFC и FC.
Субординација JFC – Штабови који су подређени JFC (FC) планирају и изводе ИО као саставни део здружених активности. Oбично деле исту врсту одговорности са JFC персоналом, као и сервис елемената језгара подршке и координације. Подређене FC су ограничене у самосталном планирању и спровођењу ИО, нарочито у погледу давања препорука за ангажовање специфичних елемената подршке.
Организација здружених ИО – Борбени команданти именују командире одељења одговорних за информационе операције (CЈ – 3). CЈ – 3 имају примарну одговорност за планирање, координирање, повезивање и процењивања снага Ј – 3. CЈ – 3 именују начелнике оделења у Ј – 3О (CCЈ – 3О) да помогне у извршавању заједничких ИО. Примарна функција CCЈ – 3О је да обезбеди интегрисање и синхронизовање ИО процеса планирања са планираним акцијама борбене команде и да сви аспекти ИО буду координирани са вишим, суседним, подређеним или мултинационалним штабовима. Организациони односи између заједничких ИО оделења и организација које их подржавају су под ингеренцијом JFC.

ПЛАНИРАЊЕ И КООРДИНАЦИЈА

Планери ИО координирају и синхронизују активности JFC ради остваривања жељених циљева. Неусклађене ИО могу компромитовати, искомпликовати, негирати или наштетити другим војним операцијама. Због тога, ИО планери морају бити потпуно интегрисани у процесе планирања и усмеравања активности JFC, и то тако да чине здружени координациони одбор који врши избор циљева у непријатељском аудиторијуму.

Планирање ИО мора започети у најранијој фази планирања кампања или операција JFC и мора бити саставни део целокупног планираног наступања свих елемената државне моћи. ИО се користе у свим фазама кампање или операције.

Коришћење ИО, током раних фаза операција или кампања, може значајно утицати на количину напора потребних у преосталим фазама. Коришћење ИО у миру, за остваривање посебних циљева JFC, или за спречавање избијања сукоба међу потенцијалним савезницима, захтева способност интегрисања свих елемената језгара ИО у свеобухватне и кохерентне стратегије. То се постиже кроз дефинисање информационих циљева сваког елемента појединачно, који су интегрисани у општи циљ мисије JFC (дугорочни ИО циљеви). Као платформа за дефинисање дугорочних ИО циљева, користи се командантова визија сигурне борбене просторије.

ИО планирање захтева рану и детаљну обавештајну припрему борбене просторије (intelligence preparation of the battlespace – IPB). IPB подршка за ИО се разликује од традиционалних IPB потреба у томе што захтева више времена, проширено прикупљање, производњу и дисеминацију информација. Сходно томе, борбени команданти морају одредити обавештајне приоритетне захтеве (PIRs) и приоритете захтеваних информација (RFIs).

Као део процеса планирања, неопходно је означавање ауторитета који одобравају и извршавају ИО. Ауторитети који одобравају ИО дају одобрења за покретање кампања ИО, обично одређују специфичне правце напада и способности неопходне за њихово извршавање. Ауторитети који извршавају одређују који ће се елементи језгара ИО користити у одређеном времену и месту. У нормалним условима, JFC је једини извршни ауторитет овлашћен да спроводи ИО.

ИО могу да укључују сложене правне и политике захтеве који су пажљиво срочени, одобрени и координирани са највишег националног нивоа.

Командантов план за ИО

Командант мора имати визију улоге ИО у операцији коју припрема пре но што је отпочело специфично планирање кампање ИО. Командант мора дефинисати PIRs и RFIs и дати им довољно висок приоритет пре кризе, да би IPB била спремна за подршку ИО.

Мерење перформанси и ефикасности

Мере перформанси (MOPs) оцењују степен остварења задатака и акција ИО. Мере ефикасности (MOEs) утврђују да ли ИО имају жељени ефекат. MOPs и MOEs се дефинишу у самом процесу планирања ИО.

2.5. ДОКТРИНА ИО У АРМИЈИ

Обмаина администрација је Доктрину ИО у Армији САД ставила под ревизију. У тренутку када је писан овај сегмент, драфт допуне FM 3 – 13 нам није био доступан, па анализу радимо на основу домумента који је још увек у употреби.

Кључни документ: FM 3 – 13, “Information Operations: Doctrine, Tactics, Techniques, and Procedures“, 28. 11. 2003.

ШТА СЕ ОЧЕКУЈЕ ОД АРМИЈСКЕ ДОКТРИНЕ FM 3 – 13?

Информационе Операције (ИО) имају своју офанзивну и дефанзивну компоненту. Офанзивна компонента подразумева нападе на противничке системе командовања и надзора (C2), а дефанзивна подразумева истовремену заштиту пријатељских система C2 од противничког напада. Ефеикасне ИО комбинује ефекте офензивних и дефанзивних ИО са циљем стварања информационе супериорности у борбеној просторији.

ИО окупља неколико језгара која су састављена од различитих елемената. Ти елементи омогућавају борбеним командантима да их користе офанзивно или дефанзивно у зависности од динамике у информационој средини, а њихов рад координира Помоћник начелника штаба (ACOS) G – 7. Правилном употребом и синхронизацијом активности свих елемената језгара ИО, G – 7 обликује информациону средину тако да она постаје повољно окружење за деловање команди јединица у борбеној просторији, уз истовремену заштиту пријатељских C2 система од противничких ИО.

Офанзиваним ИО остварује се посредан утицај на понашање непријатељских борбених састава. То се постиже деловањем на непријатељске C2 системе и то тако што се кроз елементе језгара десеминирају информације које уништавају, деградирају, узнемиравају, негирају, обмањују, експлоатишу и утичу на доносиоце одлука у непријатељским C2 системима и другим факторима у информационој средини који могу утицати на непријатељски безбедносни и одбрамбени систем. Мете офанзивних ИО су дакле информације и информациони системи (INFOSYS) противника који се користе у процесу одлучивања.

Дефанзивне ИО штитите пријатељске информације, C2 системима и INFOSYS. Ефективне одбрамбене ИО обезбеђују да борбени команданти имају прецизну заједничку оперативну слику (COP) која се не темељи само на војној перспективи, већ која у обзир узима и цивилни фактор који може утицати на ситуацију у борбеној просторији.

ДОКТРИНА ИО

Команданти изводе (планирају, припремају, реализују и оцењују) ИО како би применили информацију као елемент борбене силе. У комбинацији са информационим менаџментом и обавештајним радом, надзором и извиђањем, ИО су делотворне у добијању информација и одржавању информационе супериорности. Информациона супериорност ствара услове који омогућавају да се обликује оперативна околина и да се повећају ефекти свих елемената борбене силе. Команданти контролишу ИО кроз синхронизацију ИО елемената и сродних активности, од којих се сваки може користити офанзивно или дефенсивно. Доктрина ИО у Армији подржава заједничку доктрину ИО и допуњава је тамо где је то условљено специфичним захтевима које намећу копнене операције.

МОДЕЛ АРМИЈСКИХ ИО

ИО се организују кроз језгра носиоца, подршке и координације; које начелно чине различити елементи. Да би се омогућило синхронизовано деловање елемената свих језгара, ИО се стављају у надлежност помоћника начелника штаба G – 7. G – 7 има свој штаб за координацију ИО.

1. Информациона средина

Информациона средина представља агрегат индивидуа, организација или система који прикупљају, обрађују или десеминирају информације, као и самих информација. Детаљније је обрађена у JP 3-13. Информациона средина обухвата:

Интерконекцијске комуникационе мреже;
C2 системе пријатељских и непријатељских снага, као и осталих релевантних организација;
Конкретне личности у C2 системима противника и савезника;
Ефекте климе, терена и оружја (нпр. електромагнетни пулс или замрачења) који утичу на информациону средину, али који нису део ње.

Претња изворима укључује: Хакере, инсајдере, активисте невладиних фактора, терористе, стране ИО активности, као и некоординисане ИО савезника.

Методе напада укључују: неовлашћени приступ, злонамерани софтвер, електромагнетску обману, електронски напад, физичко уништење, и перцепциони менаџмент.

2. Информациона супериорност

Информациону супериорност, Армија САД дефинише као, оперативну предност изведену из способности за прикупљање, обраду и десеминацију кроз непрекинут проток информација, којим се смањују или поричу непријатељске способности да учине исто (FM 3 – 0).

Информациона супериорност описује степен доминације коју имају команданти над непријатељем и над информационом околином која утиче на њихов рад. Стицање и одржавање информационе супериорности ствара услове који омогућавају командантима да обликују информациону околину и повећају ефекте својих операција другим елементима борбених снага.

За постизање тог циља, командантима на располагању стоје три међузависна средства:

Информациони менаџмент;
Обавештајни рад, надзор и извиђање и
Информационе Операције (укључујући и повезане активности).

Информациони манаџмент (IM) подразумева пружање релевантних информација правој особи у право време и у разумљивом облику како би се олакшало њено разумевање и како би се олакшало доношење одлука. IM се састоји од INFOSYS и релевантних информација (RI), а користи информационе системе за прикупљање, обраду, складиштење, приказа и ширење информација (FM 3 – 0).

Обавештајни рад, надзор и извиђање (ISR) користе се за интеграцију и синхронизацију свих оперативних система на бојишту, кроз прикупљање RI ради олакшавања командантима у процесу одлучивања.

Свако од средстава за постизање информационе супериорности (IM, IO и ISR) има другачији фокус. ISR прикупља податке и обезбеђује информације о непријатељу у информационој средини. IM шири и користи RI кроз C2 системе. ИО користи RI како би заштитила пријатељске C2 системе и како би кроз напад на противничке C2 системе обликовала информациону околину. Сви су неопходни за постизање и одржавање информационе супериорности.

АСПЕКТИ ИО

Информационе операције користе основне могућности електронског ратовања, операција на рачунарској мрежи, психолошких операција, војне обмане и безбедносних операција, уз садејство са елементима језгара за подршку и координацију, како би утицале на информације, информационе системе и C2 системе.

Елементи ИО

ИО операције омогућавају стварање услова за извођење одлучујућих операција. Команданти користе офанзивне и дефанзивне ИО истовремено остварујући мисију, те на тај начин повећавају снагу и ефикасности осталих елемената система борбене моћи. Основни елементи ИО су груписани у језгра носиоца и подршке (види табелу 3.). ИО се изводе кроз комбинацију ових елемената.

Језгро носиоца	Језгро подршке
1. Електронско ратовање	1. Физичка деструкција
2. Операције на компијтерској мрежи	2. Информационо осигурање
Напад на мрежу Одбрана мреже Експлоатација мреже	3. Физичко обезбеђење
	4. Контраобавештајна заштита
	5. Заштита од војне обмане
3. Психолошке операције	6. Заштита од непријатељске пропаганде
4. Операције сигурности
5. Војна обмана
Табела 3: Елементи ИО у Армији САД

Елементи ИО нису самосталне организације, већ јединице чије су активности независне, али које се синхронизују и допуњују тако да наступају јединствено. Њихов јединствен и синхронизован наступ чини ИО. Борбени команданти одлучују који су елементи језгара ИО одговарајући да би се њиховим ангажовањем извршио конкретни задатак. У реализацији конкретне ИО, не морају бити ангажовани сви елементи језгара ИО, а број ангажованих елемената диктира динамика информационе средине у којој се операција изводи.

Са изузетком операција на компијутерској мрежи (CNO), операција напада на компијутерску мрежу (CNA), одбране компијутерске мреже (CND) и есплоатација мреже (CNE), ни један елемент језгара ИО није нов. Оно што је новина, јесте увођење језгра координације као компоненте информационог елемента борбене силе. Док су у прошлости активности елемената језгара носиоца и подршке били дифузни и покривали широки спктар циљева у информационој средини, често делујући контрадикторно и тако умањујући ефекте једни другима, сада се сви напори фокусирају кроз језгро координације. За фокусирање заједничких активности, задужен је G – 7 који је одговоран за кординацију елемената свих језгара ИО. То дозвољава борбеним командантима да синхроно и спрегнуто делују на широк спектар циљева у информационој средини, ангажујући само релевантне елементе и повећавајући ефекте њиховог дејства.

Језгро координације ИО укључује ангажовање јавних послова (PA) и цивилно – војних операција (CMO), али није ограничено њиховим деловањем. Премда FM 3 – 13 разматра само употребу PA и CMO, сваки лемент борбене моћи који доприноси остварењу и очувању информационе супериорности у информационој средини, може бити употребљен у ИО. Нпр. ситуација када операција подршке дипломатским напорима захтева употребу јединица за специјалне операције.

РЕЛАЦИЈЕ У ЗДРУЖЕНИМ ИО АРМИЈЕ САД

По својој природи, ИО представљају здружену операцију. Сваки елемент језгара доприноси интеграцији целине здружених активности у операцији, а све активности се синхронизују из здруженог штаба. У свом саставу, здружени штаб има оделење за координацију здружених ИО активности у коме су затупљени сви елементи језгара ИО.

ОФАНЗИВНЕ ИО

Офанзивне ИО се у Армији САД дефинишу као: “Интегрисана употреба елемената језгара носиоца и подршке ИО, који су међусобно потпомогнути војном обавештајном службом, у циљу утицања на непријатељске системе доношења одлука или промовисања других специфичних циљева“. (FM 3 – 0)

Офанзивне ИО олакшавају иницијативе које имају за циљ да креирају разлику између квалитета информација доступних савезницима и непријатељу. Ефекти који креирају ову информациону предност постижу се кроз:

Уништавање – Подразумева уништавање борбених система непријатеља, до те мере да не могу бити оперативни или да се не могу вратити у функцију без тоталне реконструкције (FM 3 – 90). Када се уништавање примењује у ИО, онда је оно нај чешће уз примену смртоносне или не смртоносне силе и подразумева физичко уништавање непријатељсих информационих система до мере у којој ће бити неупотребљиви без тоталне реконструкције.
Ометање – Подразумева тактички задатак операције у коме командат директно или идиректно интегрише ватру, терен и препреке како би омео непријатељске формације у темпу напредовања, прекинуо његов фронтални распоред, или га навео на преурањену или делимичну акцију (FM 3 – 90). У ИО, ометање подразумева упад у комуникацију непријатеља, или прекидање тока информација између циљаних комуникационих чворишта непријатеља.
Деградирање – Подразумева привремено редуковање ефикасности непријатељских система командовања, надзора и обавештавања; као и морала у непријатељским јединицама и квалитета одлука о предузимању акција.
Негирање – Подразумева ускраћивање или негирање података о могућностима, снази и планираним активностима јединица на терену, како би се непријатељу онемогућило правовремено доношење одлука. Ефикасна порицања непријатеља остављају неспремним и подложнијим офанзивним акцијама. OPSEC је примарно несмртоносно средство које се примењује у широком спектру сукоба.
Обмана – Убеђивање у неистину. Војна обмана (Military deception – MD) подразумева настојање да се противнички центри одлућивања изманипулишу у разумевању стварности. Успешна обмана противника наводи да поверују у оно што није истина и да своје снаге ангажују да би се супроставили непостојећој претњи.
Експлоатација – Подразумева да се непријатељским командама и цонтролним системима обезбеди приступ подметнутим информацијама које могу бити лажне у потпуности или делимично.
Утицање – Подразумева условљавање непријатеља (или савезника) да се понашају на начин који је повољан за властите снаге. Остварује се кроз перцептивни менаџмент којим се делује на емоције, мотиве и мишљење. Перцептивни менаџмент је усмерен на центре препознавања и одлучивања, те се њиме, посредно, делује и на саме планове и акције непријатељских (или савезничких) снага.

ДЕФАНЗИВНЕ ИО

Дефанзивне ИО се у Армији САД дефинишу као одбрамбена интеграција и координација процедура и политике управљања кадровима, технологијом и пословањем у циљу заштите пријатељских информација и информационих система. Дефанзивним ИО се обезбеђује приступ правовременим, тачним и релевантним информацијама, кроз информационе система, уз њихову истовремену заштиту од непријатељ, како не би могао да их искористи за сопствене потребе (FM 3 – 0).

Дефанзивне ИО настоје да ограниче рањивост C2 система за акцију противника и да спрече непријатељска мешања у пријатељске информације и инфосистеме. Одбрамбени ИО ефекти укључују: заштиту, детекцију, обнову и одговор.

Заштита – Подразумева све радње које су предузете како би се заштитило од шпијунаже или падања осетљиве опреме и информација у руке непријатеља. У ИО, заштита се јавља на дигиталном опсегу као контрола приступа пријатељским информацијама или информационим системима.
Детекција – Подразумева откривање неовлаштеног приступа информационим системима (тренутно или у прошлости) и представља идентификацију непријатељских покушаја да се приступи заштићеним информацијама или да се униште или оштете пријатељски информациони системи.
Обнова – Подразумева обнову информационих система који су били оштећени непријатељским офанзивним ИО.
Одговор – Подразумева брзо реаговање на офанзивне ИО противника.

ОДНОС ИЗМЕЂУ ОФАНЗИВНИХ И ДЕФАНЗИВНИХ ИО

Борбени команданти синхронизују Офанзивне и дефанзивне ИО како би њихове активности биле комплементарне и како би појачали њихове ефекте (FM 3 – 0). Офанзивне ИО подржавају одлучујуће операције, док дефанзивне штите поверљиве информације и информационе центре пријатељских снага. Независно спровођење офанзивних и дефанзивних ИО умањило би ефикасност ангажованих елемената језгара ИО.

ИО У СПЕКТРУ СУКОБА

Императив за ангажовање ИО успоставља национална безбедност и национална војна стратегија (видети у FM 1). То ангажовање укључује употребу свих елемената националне моћи – дипломатску, информациону, војну и економску – који обликују безбедно окружење. Кроз читав спектар конфликта, команданти спроводе ИО како би укључили информациону компоненту борбених снага. Ни у једној ситуацији, снаге Армије САД не делују изоловано. Скоро све операције су здружене и интегрисане са осталим агенцијама које су саставни елементи инструмената моћи.

У миру – Команданти примењују ИО како би обликовали стратешко окружење или како би се припремили за операције током кризе. ИО су део борбеног плана команданта који припрема обликовање борбене просторије. Већина припрема се обавља у оквиру вежбе за извођење борбене операције, пре но што се борбене снаге упуте у реон борбене просторије.
Током кризе – Армија САД води ИО на бази постојећих планова за непредвиђене ситуације или акционих планова за случај криза (детаљније видети у JP 5 – 0). Потенцијална или актуална непредвиђена ситуација захтева да борбени команданти од свих ешалона захтевају прикупљање додатних информација како би унапредили своје акционе планове. Борбени команданти у својим зонама одговорности имају посебан задатак да користе ИО како би у информационој средини створили утисак на основу којега ће непријатељске центра одлучивања закључити да ће се криза разрешити на миран начин.
Током ратног сукоба – Борбени команданти изводе ИО синхронизујући информационе елементе са осталим елементима борбене моћи. Добро синхронизоване ИО не само да могу да обогаље непријатељску оружану силу, већ и политички врх нападнуте државе (центар одлучивања). Командири и особље штабова за ИО су дужни да током планирања ИО следе процес одлучивања како би планиране ИО следиле концепт операција борбених команданата.

G – 7 СЕКЦИЈА И ИО ЋЕЛИЈЕ

Г – 7 особље је одговорно за координацију ИО. То не значи да ИО ћелије у свом саставу имају Г – 7 особље. Г – 7 секција је састављена од официра одговорних за планирање, одређивање циљева и извођење ИО. Г – 7 кординира и рад елемената подршке и рад осталих официра који се налазе у ИО ћелијама.

ИО ћелије су распоређене по главним командим местима. У њима се налазе официри и подофицири који су смештени у језгра носиоца, подршке и координације и који су одговорни за све активности које се изводе током ИО. Језгра подршке углавном чине елементи јавних послова и цивилно војних операција али по потреби, могу укључивати и ангажовање осталих агенција које могу да допринесу остварењу постављених ИО циљева. Ио ћелије су опремљене стандардним борбеним комплетима. Примарна функција ИО ћелије је да синхронизује ИО пре, током извођења и после операције. Г – 7 секција чини језгро свих корпуса и дивизија, а саставни је део и Армијских Команди (ASCC). Директно је подчињена заменику начелника штаба задуженог за операције. ASCC је задужен за осигурање ИО подршке борбеним групама и руководи планирањем ИО. У колико се, због услова у борбеној просторији, борбена група прогласи за посебну тактичку групу (ARFOR), дужна је да оформи сопствену ИО ћелију и да планира ИО које ће подржати њене борбене операције.

ЈЕЗГРА АРМИЈСКИХ ИО

Језгра носиоца и подршке ИО су слична борбеним групама. У свом саставу имају различите елементе који делују према потреби коју диктира ситуација у борбеној просторији, али тек када делују у садејству чине ИО.

ЕЛЕМЕНТИ ЈЕЗГРА НОСИОЦА ИО

Елементе овог језгра чине: Операције сигурности (OPSEC), Психолошке Операције (PSYOP), Војна Обмана (MD), Електронско Ратовање (EW) и Операције на рачунарској мрежи (CNO). CNO чине рачунарски напад на мрежу (CNA), одбрана мреже (CND) и повезана експлоатација рачунарске мреже (CNE).

PSYOP, MD и OPSEC се употребљавају ради утицања на непријатељске центре доношења одлука. EW и CNO се користе за остваривање превласти у електромагнетном спектру, напад на противничке или одбрану пријатељских информационих система (INFOSYS) и информисање и подршку система за командовање и контролу (C2), борбених система и система аутоматизованог одговора.

Операције сигурности (OPSEC) – Операције сигурности се у Армији САД дефинишу као процеси идентификације битних елемената пријатељских информација, накнадног анализирања пријатељских акција које су у вези са војним операцијама и процеси заштите ових елемената. Оне обухватају:

а. Идентификовање елемената који би непријатељским обавештајним системима могли открили поверљиве информације;

б. Одређивање параметара који би непријатељским центрима осматрања могли открити информације које би накнадним укрштањем и анализом указали на битне елементе пријатељских снага, њихових планираних активности или који би на други начин могли користити непријатељу.

в. Одређивање мера чија ће примена уклонити или максимално смањити повредљивост пријатељских акција од стране противника.

Психолошке операције (PSYOP) – Подразумевају операције дизајнирања информација којима се жели утицати на когнитивну и конативну компоненту психе циљане популације, а посредно и на понашање страних влада, организација, група и појединаца. Сврха PSYOP је стварање или појачање ставова и понашања повољних за операцију борбених састава и информационој средини (опширније у JP 3 – 53).

Војна обмана (MD) – Обухвата активности које се изводе са намером да се обману противници који доносе одлуке. Она треба да, акције које се према њима предузимају, представи као пријатељске или као операције ниског ризика и мале претње, како би изостала одлука о адекватној акцији која би се супроставила намерама борбених састава и тако повећала шанса за успех борбених операција (JP 3 – 58). Користи се како би се непријатељ учини максимално рањивим у односу на ефекте борбених састава (њиховог оружја, маневара и операција).

Електронски рат (EW) – Подразумева сваку војну акцију која укључује употребу електромагнетске енергије која се користи ради контролисања електромагнетског спектра (JP 3 – 51)... Три главне компоненте чине елктронско ратовање и то: електронска заштита (EP), електроснска подршка борбеним операцијама (ES) и електронски напад (EA).

а. Електронска заштита – Дели се на пасивну и активну и подразумева заштиту особља, објеката и опреме од било ког вида употребе електромагнетне енергије (пријатељског или непријатељског) који деградира, неутралише или уништава борбену спремност пријатељских јединица у борбеној просторији или позадини.

б. Електронска подршка борбеним операцијама – Подразумева радње које се предузимају на захтев борбених команданата, а у циљу идентификације, лоцирања и отклањања прекида у комуникацијама, или идентификације и отклањања намерног или ненамерног емитовања електромагнетне енергије која представља претњу по пријатељске обавештајне системе, тако што би онемогућила или умањила њихову способност препознавања циљева, њихове селекције и избора, а самим тим и планирања и спровођења будућих операција.

в. Електронски напад – Подразумева употребу електромагнетне енергије, усмерене енергије или антирадиационих оружаних система за напад на људство, опрему или фортификацијске објекте у циљу оштећења, неутрализације или уништења непријатељске борбене способности. Употреба овог оружија се сматра ватреним дејством.

Операције на рачунарској мрежи – Подразумевају нападе на рачунарску мрежу, одбрану рачунарске мреже и њено експлоатисање. Ове операције нису у потпуности примењиве на тактичком нивоу па се примењују се на нивоу ешалона корпуса.

а. Напад на рачунарску мрежу – Подразумева операције које се примењују са циљем ометања, негирања или уништења информација које се налазе на рачунару или на рачунарској мрежи (JP 3 – 13).

б. Одбрана рачунарске мреже – Подразумева операције које се састоје од одбрамбених мера које се предузимају у циљу заштите информација, рачунара или мреже од непријатељског напада који би могао да у њу упадне, деградира, уништи или негира информације (JP 3 – 51). Укључује све мере које се користе у циљу лоцирања непријатељског напада или неовлаштеног приступа рачунару или мрежи.

в. Експлоатација мреже – Подразумева прикупљање обавештајних података из циљаних рачунара, мрежа или аутоматизованих информационих или комуникационих система.

ЕЛЕМЕНТИ ЈЕЗГРА ПОДРШКЕ

Подршку информационих операција дају елементи Физичке деструкције, Информационог осигурања, Физичког обезбеђења, Контраобавештајне заштите, Заштите од војне обмане и Заштита од непријатељске пропаганде.

Физичка деструкција – Обухвата примену борбених система у циљу физичког уништења или оштећења противничких извора података, контролних, информационих и С2 система и инсталација. Укључује отварање директне ватре из ваздуха, мора и земље, као и употребу специјалних снага.
Информационо осигурање – Обухвата операције које се предузимају у циљу заштите информација и информационих система, а којима се обезбеђује њихова: расположивост, интегритет, провера идентитета онога ко им приступа, поверљивост и не оповргавање. Те операције укључују заштиту, проверу идентитета онога ко приступа информацијама кроз информационе системе (било да их узима из базе, или их похрањује у базу података), детекцију неовлаштеног приступа и одговорајући одговор у колико је нарушена безбедност (JP 3 – 13).

а. Расположивост – Подразумева правовремен и поуздан приступ информацијама од стране овлаштених корисника; прецизније, информациони системи су доступни само онима који су овлаштени да им приступе и само онда када су им информације потребне.

б. Интегритет – Подразумева да су све информације у информационим системима заштићене од неовлаштене промене или уништења.

в. Провера идентитета онога ко им приступа – Подразумева идентификацију и ауторизацију захтева за приступ информационим системима.

г. Поверљивост – Подразумева заштиту информација и информационих система од неовлаштеног коришћења и приступања базама података.

д. Не оповргавање – Подразумева да се сваки покушај приступања или приступ инфосистему чува као доказ о пријему или покушају пријема података од стране корисника, тако да корисници не могу негирати да су приступали или покушали приступити базама података.

Физичка безбедност – Обухвата примену мера које су осмишљене за: заштиту особља, спречавање неовлаштеног приступа опреми, инсталацијама, материјалима и документима; као и да штити од шпијунаже, саботаже, крађе или неког друге акције која би могла проузроковати оштећење или уништење (JP 3-13). Ефикасна физичка сигурност обезбеђује доступност информационим системима и помаже ефикаснијем вођењу борбених операција.
Контраобавештајна заштита – Обухвата прикупљања информација и активности које се предузимају у циљу заштите од шпијунаже, осталих обавештајних активности, саботаже или атентата које могу покушати агенти страних влада или терористичких организација (JP 3 – 13). Задатаци контраобавештајне заштите су: откривање, идентификовање, процена, неутрализовање или експлоатисање непријатељских обавештајаца.
Заштита од обмане – Обухвата активности којима се настоји негирати, онемогућити, умањити ефикасност или стећи предност у односу на непријатељску војну обману. Она не укључује обавештајни рад на идентификацији непријатељских операција војне обмане (JP 3 – 13); она заправо анализира операције непријатељске војне обмане, подржавајући дефанзивне ИО и штитећи пријатељске C2 системе и доносиоце одлука од непријатељске војне обмане. Главни задатак заштите од обмане је да пријатељски доносиоци одлука буду свесни тога које су информације плод непријатељске војне обмане, како би могли да припреме и кординирају адекватан одговор на ову непријатељеву активност.
Заштита од непријатељске пропаганде – Обухвата активности које се предузимају ради негирања непријатељске пропаганде, уништавања информација које су њен плод или ради умањења њених ефеката (FM 3 – 05. 30). Усмерена је на непријатељску пропаганду и има задатак да онемогући PSYOP противника на пријатељске снаге и светску јавност (JP 3 – 53; FM 3 – 05. 30; FM 33 – 1 – 1), њене мете су дезинформације, делимично тачне информације и информације које негирају пропаганду пријатељских снага.

ЕЛЕМЕНТИ ЈЕЗГРА КООРДИНАЦИЈЕ ИО

Елементи језгара координације укључују (али нису ограничени само на њих) јавне послове (Public Affairs – PA) и цивилно – војне операције (Civil Military Operations – CMO).

Јавни послови – Обухватају јавне информације које се тичу наредби о ангажовању борбених јединица, разлога њиховог ангажовања и ефеката који њихов ангажман треба да произведе. Усмерени су на спољну и унутрашњу јавност и заступају интересе Министарства одбране САД (JP 3 – 61).
Цивилно–војне операције – Обухватају активности које успостављају и одржавају борбени команданти са циљем утицања или коришћења односа између војних снага, владиних и невладиних организација и цивилног становништва. Изводе се на пријатељским, неутралним и непријатељским оперативним просторијама, како би се олакшале војне операције зузимања или консолидације територија.

ТАКТИКА, ТЕХНИКА И ПРОЦЕДУРЕ

ИЗВОЂЕЊА ИО

Као и све војне операције и ИО следе основне процесе: планирање, припрему извођење и континуирано оцењивање ефеката који се постижу током реализације постављених задатака.

ПЛАНИРАЊЕ ИО

Планирање операције је алат којим командант предвиђа жељени исход операције коју панира, поставља делотворне начине његовог остварења и своје подчињене упознаје са детаљима плана и задатцима који пред њима предстоје, упознајући их са ефектима који се очекују њиховим ангажовањем. План за ИО обувата изјаву о мисији, концепт подршке за ИО, циљеве и задатке, како би се описала мисија сваког од учесника у операцији које предстоји.

Изјава о мисији ИО – представља кратки опис онога што борбени командант жели да постигне са ИО и сврху због које је покреће.

Концепт подршке за ИО – представља јасну и сажету визију о томе где, када и како командант намерава да фокусира информације као елементе борбене моћи.

Циљ ИО – представља јасно дефинисање циља који командант жели постићи користећи елементе ИО које планира да ангажује на његовом остварењу.

Задаци ИО – представља јасно дефинисање задатака који се додељују ангажованим елементима језгара ИО. Сваки елемент језгра извршава само један конкретни задатак.

Поред поменутог, план за ИО садржи и додатак који описује детаље извођења операције (тзв. OPLAN) или ред извођења тактичких задатака (тзв. OPORD), као и матрицу активности током операције.

ПРИЈЕМ МИСИЈЕ

По пријему мисије, било од директно предпостављеног или од команданта, обавља се почетна процена. На основу ове процене и командантовог концепта планирања ИО, елементи језгара припремају и издају тзв. WARNO (прелиминарна наредба за предстојећу акцију – warning order). Пре но што се WARNO припреми и изда, официри из елемената језгара обаваљају следеће:

Учествују у командантовом концепту планирања ИО,
Примају наредбу о задацима које треба да изврше,
Процењују ситуацију у информационој средини и
Врше приреме за планирање.

АНАЛИЗА МИСИЈЕ

Обухвата дефинисање тактичких проблема и проналажење изводљивих решења. Из анализе мисије произилази WARNO, а састоји се од 17 задатака, од којих се многи изводе истовремено. Ти задатци су:

Анализирање поредка виших команди,
Спровођење IPB,
Утврђивање општих, посебних и главних задатака,
Утврђивање расположивих средстава,
Утврђивање ограничења,
Идентификовање критичних фактора и претпоставки,
Процена ризика,
Одређивање почетних захтева команданта који се тичу критичних информација,
Одређивање почетних обавештајних и извиђачких задатака (ISR annex),
Временско планирање расположивих термина,
Кориговање плана мисије,
Брифинг – анализа мисије која предстоји,
Одобрење коригованог плана мисије,
Развој иницијалне намере команданта,
Усаглашавање са командантовим планом мисије,
Усаглашавање WARNO,
Преглед чињеница и предпоставки.

КУРС РАЗВОЈА АКЦИЈЕ

Након брифинга, особље почиње развој курса акције (COA), на основу коригованог плана мисије, почетног командантовог плана и планирања интеграције свих елемената борбене силе. На основу COA, G – 7 развија концепт подршке ИО и одређује циљеве и задатке за сваку акцију дефинисану у COA и то кроз:

Анализу односа борбених снага,
Генерисање модела операције,
Полазног борбеног распореда,
Одређивање седишза за командовање и контролу,
Припрему скице и извештаја о COA

АНАЛИЗА КУРСА АКЦИЈЕ (Ратне игре)

COA анализа (ртна игра) идентификује начине на које ће се извршити мисија уз минималне жртве, на основу ове анализе, ратни штабови планирају ток битке. Сврха анализе је откривање фактора који би могли угрозити мисију и проналажење могућих решења за проблеме који се могу јавити током извођења мисије. Ефекти анализе омогућују да се сви елементи језгара упознају са сваким детаљем COA, да препознају његове предности и да индентификују његове слабости које могу угрозити мисију.

Уоређивање могућих решења за проблеме који се могу јавити током мисије

У овом сегменту планирања операције, упређују се могућа решења и тражи се оно које има највише изгледа за успех; поред тога, траже се и најслабије карике у елементима језгара ИО. Свако од језгара процењује предности и мане својих састава и на основу анализе курса акције указује на могуће проблеме који се могу јавити током извршавања задатака који су им додељени.

ОДОБРЕЊЕ КУРСА АКЦИЈЕ

Након завршетка упоређења могућих решења, елементи језгара идентификују жељени COA који се препоручује да је G – 7 усвоји, а ако време дозвољава, образлажу је на брифингу. G – 7 усваја коначни COA и он постаје важећи план за ИО који иде на одобрење команданту (овај га може додатно уредити и вратити на дораду питања која му се чине проблематична).

ИЗДАВАЊЕ НАРЕЂЕЊА

На основу одлуке команданта и његових коначних смерница, G – 7 (ако је исказан такав захтев) поправља одобрен COA, довршава OPLAN/OPORD у коме прецизира који ће се елементи језгара ангажовати за ИО и издаје потребна наређења на основу којих ће поступати.

ПРИПРЕМА ИО

Припрема ИО обухвата радње које се предузимају пре отпочињања мисије како би се повећале способности за офанзивне и дефанзивне ИО. Укључује ревизију и усавршавање планова и наредби, процену безбедности снага и планирање њихове заштите, кординацију и везу, утврђивање задатака за све елементе језгара који ће се ангажовати, проверу борбене готовости, логистичку припрему, интеграцију елемената језгара која се ангажују и попуну са људством. Када је јединица спремна, добија наређење да се пребаци у реон почетка дејстава и пристуа извршењу мисије.

ИЗВРШЕЊА ИО

ИО је сложени подухват који има широке варијације у времену извршења задатака и који користи велики број елемената језгара ИО. Добро извршена ИО уноси забуну и деморалише лидере и борбене саставе непријатеља. То доводи до изолације непријатељских јединица којима је немогуће командовати и кординирати њихова дејства. Ефективни учинци ИО су да непријатељски команданти бивају одсечени од својих јединица на терену, да се таквим јединицама могу давати лажна наређења која ће их довести у незавидан положај и олакшати њихово уништење. Извршење ИО укључује координацију припадника елемената језгара, процену тока ИО и евентуално кориговање задатака.

Тренутна верзија FM 3 – 13, Информационе операције (28. новембар 2003.), коју је одобрио генерал Денис Рејмер (Dennis J. Reimer), доступна је на: Training and Doctrine Digital Library: www.atiam.train.army.mil/soldierPortal/atia/adlsc/view/public/7422-1/fm/3-13/toc.htm од 3. априла 2009. године.

2.6. ДОКТРИНА ИО У МАРИНСКОМ КОРПУСУ

Кључни документи:

Marine Corps Order 3430.8, Policy for Information Operations, 19 May 1997 (Under revision);
MCWP 3 – 40.4, MAGTF Information Operations, 9 Jul 2003.;
MCWP 3 – 40.2, Information Management, 24 Jan 2002. (Focuses on defensive measures);
MCWP 3 – 40.5, Electronic Warfare, 10 Sep 2002.;
MCWP 3 – 40.6 Psychological Operations (Dual Designated w/ Army);
MCRP 3 – 40.6A PSYOP tactics, techniques, and procedures (Dual Designated);
MCRP 3 – 40.6B Tactical PSYOP TTP’s (Dual Designated w/ Army)

Извод из “Small Wars/21st Century” (MCRP 3 – 33.3B)

“… Фокус ИО се ставља на појединачне доносиоце одлука и на неприајтељске системе одлучивања. ИО представља способност да се негативно утиче на непријатељеве процесе одлучивања и да се унапреде и заштите сопствени. Да би ИО била успешна, она захтева да се разумеју култура и психологија људи. У контексту ратовања, ИО настоје да ометају процесе осматрања, одлучивања и акције (OODA loop) непријатеља што утиче на непријатељеву способност да делује јер је информација који су примили његови центри одлучивања погрешна, непотпуна или неблаговремена“.

“ИО покривају читав спектар ратовања и кључни је фактор у малим ратовима. Мирнодобске ИО се користе са циљем утицања на непријатељске и неутралне факторе, кроз регионалне операције обликовања стратешког окружења. У фази пред кризу, ИО се користе како би се противник застрашио и како би се убедио да не предузима акције које су у супротности са интересима САД и њених савезника. Пажљиво креиране, координиране и изведене ИО могу значајно да допринесу смањењу интезитета криза, смањењу периода конфронтације и јачању економских, дипломатских и војних активности чији ефекти могу да доведу и до изостанка примене оружане силе. У фази кризе, ИО повећавају снагу оружаних формација; током борбених операција, ИО се користе за обликовање борбене просторије и припрему будућих борбених активности које остварују маринске ваздухопловне и копнене снаге (MAGTF). Након кризе, ИО се користе за успостављање окупације и омогућују успешан престанак војних операција“.

“Мета MAGTF су напријатељ и њихови савезници којима се кроз ИО пласира порука која се може разликовати у различитим подручјима борбене просторије; на тај начин се ствара конфузија у непријатељским С2 системима, али у код неутралних групација у друштвима нападнуте територије. Тиме се настоји да се сви који су неутрални убеде да стану на страну САД и њених савезника. Сваке порука која се шаље кроз ИО је пажљиво дизајнирана и разликује се у нијансама које диктирају захтеви перцептивног менаџмента над групом на коју се делује“.

“Операционализацијом и комбинацијом офанзивних и дефанзивних ИО, уз примену ефекасних тактика, техника и процедура, остварује се иницијатива и информациона супериорност над противником. ИО су кумулативан ефекат различитих елемената који су интегрисани у јединствен борбени систем и респектабилни фактор силе“.

Изводи из Доктрине Маринског Корпуса (MCWP 3 – 40.4 / 9. јул 2003.)

ИО КАО ПОДРШКА ЕКСПЕДИЦИОНОГ РАТА

“Марински Корпус користи ИО као помоћни маневар ратовања, кроз акције које користе информације у сврху негирања, деградације, уништења или утицања на непријатељске команде и С2 системе. ИО повећавају ефикасност MAGTF снага у миру и рату, тако што допуњује и олакшава традиционалну употребу оружане силе, али могу деловати и самостално, дизајнирајући информације које се користе као фактор одвраћања. ИО интегришу факторе ситационе средине, оперативног темпа и утицаја, ради пројекције и остварења информационе предности“.

“Као концепт који интегрише и олакшава дејство традиционалних оружаних ешалона, ИО подржавају функцију пријатељских Ц2 система (командовање и надзор ватре, маневра, логистике, заштите и обавештавања). Оне нису само још једна стрела у командантовом тоболцу, већ мултидисциплинарна активност која је осмишљена да лук учини јачим“.

“Као мултидисциплинарна активност, ИО укључују (али нису на њих ограничене) пет елемената језгра носиоца: PSYOP, MILDEC, OPSEC, EW, CNO; као и елементе језгара подршке и координације. Елементи језгара подршке и координације су: PA, CMO и COMCAM. Пажљиво осмишљеним и синхроним деловањем елемената ових језгара, ИО обликују борбену просторију, повећавају ефекте деловања осталих елемената оружане силе и штите пријатељске информације, информационе системе и С2 системе“.

MAGTF изводе ИО како би побољшале свој основни концепт и олакшале вођење војних операција у маневрима експедиционог ратовања (EMW). Марински корпус служи као подршка здруженим или мултинационалним снагама омогућавајући прилагодљиве и флексибилне системе командовања, контроле, комуникација и обавештавања (C4I), који коалиционим снагама пружају способност прилагођавања борбеној просторији у којој се експедиција налази. Поред тога, Марински корпус поседује и јединствене могућности као што су: електронски напад (EA – 6B), извиђање терена беспилотним летелицама и мобилне системе за подршку електронском ратовању, са којима повећава способности здруженим или коалиционим снагама. Марински комуникациони емитери и сензори, као и нападни системи (CESAS), у сваком тренутку могу извести електронски напад (ЕА). Своје активности у ИО, MAGTF усклађује на националном нивоу са владиним агенцијама и елементима језгара подршке и координације, пажљиво креирајући дефанзивне и офанзивне ИО.

Кроз ИО се повећава стратешка способност С4 система, а командама се осигурава сигурно деловање и ономугаћава одлив заштићених информација на подручју на коме делују. Поред тога, у офанзивном смислу, ИО обезбеђују ширење утицаја на циљану популацију и непријатељске С4 системе обезбеђујући информациону супериорност и повећавајући тактичку флексибилност командама MAGTF за употребу смртоносних и несмртоносних борбених средстава. Коначно, ИО омогућују и пројекцију борбене премоћи у односу на удаљене циљеве, без стварног маневра MAGTF састава у борбеној просторији.

ИО принципи:

ИО је саставна функција у MAGTF;
MAGTF ИО се фокусирају на циљ;
MAGTF команданти су одговорни за покретање и концепт ИО, као и за одређиваље мета и циљева који се желе постићи;
ИО морају бити синхронизоване и интегрисане са ИО виших команди и команди осталих састава (ако је реч о коалиционим или сдруженим операцијама);
MAGTF ИО су подржане од свих елемената борбене моћи;
Све активности елемената ИО морају бити интегрисане како би се постигла кохерентна стратегија;
Обавештајна подршка је кључна за планирање, спровођење и оцењивање ИО.

ОФАНЗИВНЕ И ДЕФАНЗИВНЕ ИО

ОФАНЗИВНЕ ИО

Циљеви у офанзивним ИО морају бити јасно одређени. Морају подржавати укупне националне и војне циљеве и морају имати дефинисане параметре на основу којих би се оцењивали ефекти тактичких радњи које се предузимају ради њихове реализације.

Избор и ангажовање појединих елемената језгара ИО морају бити прикладни стању у борбеној просторију и информационој средини. Офанзивне ИО могу бити главна снага MAGTF операције, али могу и да подржавају активности осталих елемената MAGTF борбене моћи.

Циљеви офанзивних ИО су:

Утицање на процену ситауације непријатељских команди;
Успорити темпо противничких операција;
Деградирање противничких циклуса одлучивања за планирање и извршење операције;
Ометање противничке способности за попуну и фокусирање борбене силе.

ДЕФАНЗИВНЕ ИО

Треба да обезбеде правовремене, тачне и релевантне информације, као и да их заштити како непријатељ неби искористио прилику да приступи пријатељским информационим системима и да их употреби за сопствене потребе. Будући да је практично немогуће да сви MAGTF елементи борбене силе бране сваки аспект инфраструктуре и сваки информациони процес, задатак дефанзивних ИО је да заштите информације и информационе системе на којима MAGTF заснива своје планове и спроводи операцију.

Основу за планирање дефанзивних ИО је OPSEC, анализа рањивости С4 система, идентификација и заштита битних елемената пријатељских информација и израда ограничене листе овлаштених да приступе информационим системима.

Циљеви дефанзивних ИО су:

Обезбеђење и одржање способности MAGTF команданата да несметано делују;
Смањење непријатељске способности да утичу на пријатељске С2 системе;
Смањење рањивости пријатељских С2 система на нападе противника и одређивање и примена адекватних физичких, електронских, информационих и OPSEC заштитних мера;
Умањење међусобних пријатељских сметњи које могу утицати на пријатељске С2 системе, као и сметњи које могу настати ненамерним деловањем трећег фактора у електронском спектру;
Умањити ефекте противничких обавештајних и информационих система и омести противникове управљачке системе.

ОПЕРАЦИОНИ ФОКУС

Примарни фокус MAGTF ИО се односи на оперативни и тактички сегмент ратовања.

Одговорност и субординација

За ИО је одговорна G – 3 / S – 3. Задатак ове секције штаба будућих акција је планирање, надгледање и координација ИО. MAGTF ИО официр унатар G – 3 је одговоран за:

Интеграцију и синхронизацију ИО активности;
Директно је подрђен G – 3 за MAGTF ИО;
Осигурање да елементи језгара ИО имају приступ тиму за оперативно планирање (OPT) како би се обезбедила најадекватнија координација;
Припрему додатних докумената који допуњују оперативну наредбу (OPORD);
Надгледа активности особља елемената језгара ИО и особља у осталим агенцијама које учествију у ИО;
Осигурање да сва питања која се тичу ИО буду координисана са MAGTF особљем, вишим штабовима и осталим агенцијама.

Официр за електронско ратовање (EWO) задужен је за интеграцију активности електронског ратовања кроз EW кординациони центар или кроз одговарајући елемент језгра носиоца ИО када је он формиран.

Ћелија за ИО

Ћелија за ИО је тактичка група која се оснива у оквиру MAGTF и / или вишим командама у циљу обједињења различитих елемената језгара ИО у јединствену тактичку јединицу. Потпуно функционална ИО ћелија интегрише широке специјалности које омогућују ефикасно извођење ИО. Интеграција ИО ћелија захтева претходна опсежна истраживања информационе средине у којој ће се операција изводити и координацију свих елемената језгара ИО; када је једном основана, она постаје механизам за координацију језгара у остваривању мисије.

ЕЛЕМЕНТИ ЈЕЗГАРА ИО[23]

У маринском корпусу, ИО укључују све акције које се предузимају у циљу напада и остваривања утицаја на непријатељске информације и информационе системе, као и у циљу истовремене заштите властитих информација и информационих система. Њихова примарна мета су противнички доносиоци одлука, а спроводе се током свих фаза операција, у опсегу војних операција и на сваком нивоу борбених дејстава.

Војна обмана – Мета војне обмане су непријатељски доносиоци одлука, прецизније, непријатељски ситеми прикупљања обавештајних података, анализе, препознавања и десеминације информација. Успешна обмана захтева темељна знања о непријатељским информационим системима и процесима одлучивања. Усмерена је не само на обмањивање доносиоца одлука, већ и на утицање на понашање непријатељских борбених снага (на жељено понашање које ће властитим елементима борбених састава омогућити тактичку предност у борбеној просторији). Циљ војне обмане је да противник добије нетачне информације о пријатељским снагама (њиховим намерама и способности за извршење тактичких задатака) до којих долази кроз своје обавештајне системе. Такве информације треба да наведу противника да не ангажују своје борбене саставе на тежиштима на којима ће се изводити главни удар у борбеној просторији и да их измешта на тежишта на којима се тај удар само фингира.
Електронски рат – Подразумева сваку војну акцију која укључује употребу електромагнетске енергије усмерене у циљу контроле електромагнетног спектра или напада на непријатеља. Обухвата три главна вида дејстава:

а. Електронски напад (EA),

б. Електронску заштиту (EP),

в. Електронску подршку (ES).

Операције сигурности – OPSEC су кључ заштите поверљивих информација. Оне борбеним командантима дају способност за идентификовање параметара који могу користити непријатељским обавештајним системима. Ти параметри, сваки по наособ или састављени заједно, могу открити непријатељским обавештајним аналитичарима критичне информације које се односе на снагу пријатељских борбених састава, њихову диспозицију, намере и / или акције које морају бити заштићене и тајне. Циљ OPSEC је идентификација, одабир и извршење мера којима се уклања или умањује способност непријатељских обавештајних система да дођу до таквих информација.
Психолошке операције – Подразумевају планиране операције преношења дизајнираних информација усмерених на страну публику у циљу утицања на њихове емоције, мотиве, ставове, а коначно и понашање страних влада, организација, група и појединаца (JP 1 – 02). Видети и MCWP 3 – 40. 6 (бивши FMFM 3 – 53), Психолошке операције[24] ...
Операције на компијутерској мрежи – CNO Подразумевају операције подршке С2 системима у циљу олакшања процеса доношења одлука, пружајући сигурне комуникације и поуздане, флексибилне и благовремене информације. CNO штите информације на компијутерској мрежи, а могу се користити и за напад на компијутерску мрежу противника (коришћење информација из мреже или деградација, уништење или подметање лажних информација у компијутерске базе података непријатеља). Као подршка CNO користи се Марински Криптолошки Батаљон или Радио Батаљон (RadBn). MAGTF нема своје капацитете за напад на компијутерску мрежу, али користи капацитете здружених снага.
Физички напад – Подразумева ватрени напад на непријатељске информационе системе (људство, опрему и инсталације) како би се постигли жељени оперативни ефекти.
Информационо осигурање – IA подразумева операције које се предузимају у циљу заштите информација и информационих система (осигурање доступности информација, њихов интегритет, поверљивост и неоповргавање, као и проверу идентитета појединаца који приступају информацијама). IA укључују и детекцију напада на информационе системе и стварање способности за реакцију информационих система у случају напада на њих (JP – 02).
Физичка сигурност – Подразумева директну заштиту информација и људства у информационим системима. Обухвата акције заштите информација, процеса базираних на информацијама и информационих система као што су С4 системи, системи оружија и инфраструктуре – заштићене у односу на вредност информација на којима се заснивају и ризика повезаног са евентуалним губитком тих информација.
Контраобавештајна заштита (CI) – Подразумева заштиту пријатељских снага од деловања непријатељских обавештајних система или појединаца. Главни циљ CI је идентификовање и заштита од непријатељских обавештајних организација или појединаца који се баве шпијунажом, саботажом, диверзијом или тероризмом. CI штити командна места и оперативне саставе штитећи податке који се могу користити против пријатељских снага, пружајући критичну контраобавештајну подршку командантима.
Јавни послови – Подразумева операције обезбеђења правовремених информација, за унутрашњу и спољну публику, у циљу подршке активностима маринског корпуса и неговања позитивних односа са јавношћу. Јавни послови могу изазвати позитивне и негативне ефекте у борбеној просторији, зато је ово елемент језгра ИО који има зтратешки значај и мора му се придавати посебна важност и у миру и у рату.
Цивилно војни послови – Подразумева сваку војну операцију која има и цивилну димензију. Цивилна димензија захтева од сваког војног команданта да размисли о томе како ће њихова акција утицати на присутне цивилне компоненте борбене и информационе просторије. Кроз пажљиво планирање, координацију и извршавање својих задатака, CMO има задатак да помогне MAGTF у обликовању борбене просторије, у смислу обезбеђења веће слободе деловања, изолацији непријатеља и успостављању окупације на запоседнутој територији.
Обавештајна подршка у планирању – Подразумева обавештајне операције које обезбеђују неопходне податке за планирање ИО кроз прикупљање података о:

а. Степен аутономије непријатељских команданата у одлучивању о извођењу борбених операција, укључујући степен аутономије потчињених команданата и њихов ниво перцепције ситуације и динамике у борбеној просторији;

б. Непријатељски капацитети за ИО, ниво морала, намере и степен рањивости у ИО;

в. С2 аспекти, као што су: кључно особље, циљна публика, седиште, комуникациони чворови, базе података, обавештајни системи. С2 чворишта која се појављују у више од једног противничког курса акције (COA) мора бити означен као мета високог приоритета;

г. Процена рањивости пријатељских елемената борбене моћи на деловање непријатељских ИО.

Сличне обавештајне активности подржавају сваки од елемената језгара ИО (OPSEC, PSYOP, MILDEC, EW, CNO, CI, физички напад, физичка сигурност, информационо осигурање). Обавештајни захтеви за сваки елемен језгара су међусобно повезани.

2.7. ДОКТРИНА ИО У РАТНОЈ МОРНАРИЦИ

Кључни документи:

NWP 3 – 13, Navy Information Operations, June 2003
NTTP 3 – 13.1, Theater and Campaign Information Operations, January 2002
NTTP 3 – 13.2, Navy IO Warfare Commander’s Manual, June 2001 (updated December 2003)
Елементи језгара:
NTTP 3 – 51.1, Navy Electronic Warfare (draft)
TACMEMO 3 – 13.2 – 03, Psychological Operations for Navy Planners, October 2003
NTTP 3 – 54.3, Navy Operations Security, July 2005
NTTP 3 – 58.1, Multi – Service Military Deception (draft)
NTTP 3 – 58.2, Navy Military Deception, August 2003 (updated December 2005)
NTTP 3 – 13.1.15, Multi – Service Reprogramming, January 2003
TACMEMO 3 – 13.1 – 03, Computer Network Defense for Strike Groups, October 2003
NWPs, NTTPs, and TACMEMOs доступно на: http://www.nwdc.navy.smil.mil

РЕЗИМЕ МОРНАРИЧКИХ ИО

(Доктрина и концепт)

Искуство САД у употреби оружаних снага указује да је дошло до промене класичних оружаних сукоба и да су конвенционални строго симетрички сукоби (армија на армију) замењени несиметричким сукобима (герила на армију) и сукобима другачијим од рата (MOOTW). Савремени противници САД се све више ослањају на несиметричне операције као што су тероризам, дезинформације и пропагандне кампање којима се заобилазе или поткопавају САД и НАТО снаге користећи безбедносне пропусте савезника. То је условило и еволуирање ИО, па су оне од команде и контроле ратовања (C2W) прерасле у озбиљне операције које пружају широке могућности за напад на непријатељске системе одлучивања и одбрану пријатељских доносиоца одлука. Концепт и методе савремених ИО су емпиријски развијане и прате брзи напредак информационих технологија који не само да је повећао способност пријатељских борбених састава да прикупљају и пласирају битне информације, већ и њихову рањивост, јер су постали мета напада често и невидљивог противника. Напредак информационих технологија који је омогућио чак и појединцу да нападне велике борбене системе је ИО учинио кључним фактором борбене моћи.

ПРОЈЕКЦИЈА МОРНАРИЧКЕ МОЋИ

Нико са сигурношћу не може предвидети будуће безбедносно окружење, али модерни трендови захтевају да се ратна морнарица усесреди на приобални и копнени појас у залеђу. Ратна морнарица мора остати способна да подржи америчке националне интересе. Визија за будућност је да ратна морнарица и марински корпус морају остати респектабилни фактор који ће обезбедити оквир за изградњу стабилности и повољно обликовање међународног окружења, који ће додатно бити подржан другим инструментима моћи. Способна и респектабилна морнарица у комбинацији са супериорношћу у информационој средини постићи ће крајњи циљ – пројекцију поморске моћи САД на мору и директно утицање на збивања на обали.

Пројекција моћи кроз Информационе операције

Контрола борбене просторије и способност за напад у њој два су начина да се омогући стално присуство и информациона супреиорност, али да би то било могуће, неопходан је и трећи, кључни фактор, тј. способност за подршку у борбеној просторији, шро је задатак ИО. Контрола борбене просторије обухвата спектар активности које осигуравају САД присуство и обликовање борбене просторије. Морнарица стога мора имати способност да се супростави сваком непријатељу који би потенцијално могао да угрози позиције САД у борбеној просторији, било да је реч о непријатељској морнарици или герилској групи, која би покушала да искористи безбедносне пропусте савезника и своју предност изненадног напада на инертан систем каква је морнарица. Безбедносни ризици драматично расту развојем технологије, па морнарица мора бити у стању да одговори на сваки могући напад. Да би то било могуће, мора се развити информациони систем који ће бити у стању да на време открије потенцијалне претње и обезбеди неопходне информације на основу којих ће се усмеравати ватрена моћ. Брзина откривања циљева и информациона супериорност ће омогућити динамични одговор на потенцијалне претње и дозволити пројектовање поморске силе дубоко у позадину непријатеља или прецизно на противника који се иначе и неби могао уочити.

ИНФОРМАЦИОНА СУПЕРИОРНОСТ

Квалитет информационе супериорности није лако измерити, али може се са сигурношћу тврдити да она представља способност прикупљања, обраде и десеминације тачних информација, правим особама, на право место и у право време, у разумљивом и употребљивом облику; уз истовремено онемогућавање непријатеља да учини исто. Стварање мрежноцентричних операција може остварити информациону супериорност, али само уз квалитетне информације у базама података чији интегритет није могуће нарушити. Постоји пет димензија информација на основу којих се утврђује интегритет информација у мрежи и то су:

Тачност – степен у којем информације одражавају стварну ситуацију;
Релевантност – степен у коме су информације применљиве на ситуацију;
Употребљивост – степен у којем су информације на време доступне да би утицале на одлуку;
Комплетност – степен до којег је информација довољна да одговори на све непознанице команданта да би на основу ње донео одговарајућу одлуку.

Информационим операцијама се постиже ефекат информационе супериорности кроз фалсификовање, обману, негирање, одлагање или уништавање информација пре но што оне буду доступне непријатељским информационим системима и предочене непријатељским борбеним командантима; уз истовремену заштиту сопствених информација и информационих система. Таквом информационом супериорношћу, морнарица се доводи у тактички повољнију ситуацију и омогућује јој се дејство у обликованој борбеној просторији која омогућује пун ефекат ватреним системима и борбеним групама. Сви морнарички ешалони су током операције задужени да користе информациони елемент борбене моћи и да га употребљавају координирано како би задржали информациону супериорност у борбеној просторији. Да би ова настојања борбених ешалона била могућа и ефективна, мора бити подржана кординисаним напорима елемената језгара за подршку и координацију ИО (С4 системи).

ЕЛЕМЕНТИ ЈЕЗГАРА ИО

ИО обухватају акције које се предузимају у циљу утицања на непријатељске доносиоце одлука или другу циљану публику уз истовремену одбрану својих. Начелник морнаричких операција (Chief of Naval Operations) је задужен за покретање и вођење ИО унутар морнарице у циљу заштите морнаричких доносиоца одлука и напада на противнички процес одлуцивања. Циљ ових операција је дакле утицање или заштита тачности, употребљивости, потпуности, правовремености и релевантности података које користе доносиоци одлука приликом одабира курса ације (СОА) или нека друга циљана популација. Елементи језгара носиоца ИО укључују: EW, CNO, PSYOP, MILDEC и OPSEC; Елементи језгара подршке укључују: физички напад, физичку сигурност, информационо осигурање, јавне послове, цивилно – војне операције, правне послове, метеорологију, криптологију, океанографију и обавештајне операције.

ИО су саставни сегмент морнаричког процеса планирања и одређивања циљева. Од водича планирања базираног на ефектима, преко најранијих фаза процене, до одређивања циљева и избора оружја којим ће се на њих дејствовати; ИО планери учествују у одређивању делотворне комбинације маневра и употребе кинетичког и некинетичког оружија које ће најефикасније остварити циљеве борбених команданата. Поред тога што често могу да реше борбене задатке применом некинетичког оружија, ИО планови могу захтевати и употребу маневра борбених група које примењују кинетичку силу (концентрација снага и оружано присуство), кинетичке ударе и специјалне операције како би уништиле, компромитовале или оштетиле информације и информационе системе. Иако сваки елемент језгра носиоца ИО подрзумева специјализоване процесе планирања и може се примењивати индивудално, они се најчешће примењују симултано и координирано како би се остварио пун ефекат борбених дејстава.

ОДРЕЂИВАЊЕ ЦИЉЕВА

Ратови се најлакше добијају онда када противнички команданти своје одлуке доносе на основу информација које не одговарају стварној ситуацији у борбеној просторији, па нису у могућности да своје борбене снаге усмере на мете које им задају најозбиљнију претњу. Задатак ИО је да своје планове усмеравају тако да утичу на информације које добијају противнички доносиоци одлука и да тако посредно обликују и њихово понашање у борбеној просторији. У модерним сукобима нема џентлмена, због тога су и пријатељски борбени команданти у опасности да им буду представљене нетачне информације, па је задатак ИО да створи такав филтер који ће до борбених команданата пропуштати само тачне информације високог степена интегритета, уз истовремену заштиту информација које би непријатељ могао искористити против пријатељских снага у борбеној просторији. Дакле, ИО утичу на тачност, правовременост, релевантност, употребљивост и потпуност информација које улазе у информационе система пријатељских и непријатељских снага. Да би такав посао био могућ, ИО планери морају идентификовати противничке доносиоце одлука и њихове системе командовања и управљања ватром, (системе комуникације, извиђања, обавештавања и надзора – C4ISR) и детаљно се упознати са слабостима, доктринама и процесима одлучивања.

ПОЗНАВАЊЕ И ОБЛИКОВАЊЕ ИНФОРМАЦИОНЕ СРЕДИНЕ

(Environment Awareness and Shaping – EAS)

EAS обухвата акције које се реализују кроз ИО у циљу остварења информационе супериорности. На тај начин се осигурава да пријатељске снаге буду способне за извођење операција и постизање жељених ефеката уз примену искључиво неопходног потенцијала из арсенала кинетичких и некинетичких оружија уз минималне губитке и трошкове. EAS се користи како би се идентификовали и заштитили пријатељски или напали непријатељски критични информациони системи.

ПОЗНАВАЊЕ ИНФОРМАЦИОНЕ СРЕДИНЕ

Присуство САД у целом свету захтева да њене оружане снаге буду свесне оперативног окружења и могућности ИО да утичу на потенцијалне противнике и савезнике. Данашњи напредак информационих технологија условљава да је неопходно прикупити велики број информација о потенцијалним безбедносним ризицима који могу однети превласт у информационој средини.

Информациона средина се упознаје кроз континуирани процес надгледања ИО (савезника, противника или потенцијалних противника) унутар зоне одговорности и процене рањивости у односу на оперативну околину; те анализу догађаја и промена које се дешавају кроз фактор време и простор. Познавање ситуације у информационој средини омогућује планерима и командантима да антиципирају будуће услове у којима ће изводити операције и да се припреме тако да могу одговорити на сваку неочекивану претњу и да могу искористити сваку слабост својих противника.

Мрежоцентричне операције (NCO) ће повећати познавање информационе средине и кроз ИО ће омогућити пројектовање поморске силе и обезбедити присуство у свим подручјима у којима су могући сукоби. У односу на ограничене, самосталне сензоре, NCO морнарици пружа мрежу сензора и комуникационих уређаја који у реалном времену обезбеђују тачне податке о циљевима који могу бити евентуална претња. Са тим знање, борбени команданти могу покренути кинетичку или некинетичку силу у најкраћем временском року.

ОБЛИКОВАЊЕ ИНФОРМАЦИОНЕ СРЕДИНЕ

Подразумева свесну акцију моделирања окружења за спречавање сукоба или стварња повољних услова за америчке интересе. То је полуга за пројектовање америчке политичке и војне моћи. Базира се на унапред дефинисаним политичким циљевима и стратегији националне безбедности који се темеље на примени морнаричке оружане силе кроз флоте или друге компоненте оружане силе, у циљу обликовања међународног окружења путем одвраћања, мирнодобских маневара и активног учешћа и вођства у војним и политичким савезима. Природа тог процеса је континуирана процена, развој, оцењивање и ревизија профила оперативних снага у информационој средини и потенцијалним борбеним просторијама; и пружање критичне подршке борбеним командантима у планирању и извршењу борбених задатака, како би се обезбедило да се они изведу што економичнији, уз најмањи ризик по пријатељске борбене системе и живу силу. Обликовање информационе средине обухвата све активности укључујући и оне које предузимају дипломатија и јавни послови, у доменима електронског и физичког преношења порука, у циљу порицања или заштите изабраних информација.

КОНЦЕПТ ПРИМЕНЕ МОРНАРИЧКИХ ИО

Документ под називом “ Sea Power 21“, описује будућност поморских операција које ће користити информациону супериорност како би ширила и умрежавала снаге способне за делотворну офанзивну акцију, одбрамбено осигурање и оперативну независност команди здружених снага. У складу са стратегијом описаном у овом дукументу, Ратна Морнарица САД је фокусирана на интеграцију и консолидацију елемената језгара ИО како би подржали све нивое ИО и то:

На стратешком нивоу, националне вође и регионални команданти ће користити ИО како би обликовали глобалну информациону средини и мишљење домаће јавности у складу са националним интересима, а у циљу утицања на циљану публику. Регионални команданти ће интегрисати морнаричке ИО са другим службама, одељењима и владиним агенцијама, као и са савезницима у оквиру њиховог Плана безбедносне сарадње (Theater Security Cooperation Plans – TSCP). На овом нивоу, ИО представљају кључни елемент операција базираних на ефектима (effects – based operations).
На оперативном нивоу, ИО подржавају кампању и главне оперативне циљеве обезбеђењем информационе супериорности кроз обликовање и контролисање информационе средине. На овом нивоу, фокус ИО је контрола противничких линија комуникације (логистика, информације, командовање и надзор; као и остале оперативне могућности и сродне активности непријатеља), уз заштиту сопствених и пријатељских информација и информационих система.
На тактичким нивоу, морнаричке ИО потпуно користе све елементе језгара ИО како би оствариле доминацију сопствене команде у информационој средини. На овом нивоу, остварује се тактички утицај на противнике, кроз негирање, уништење или деградирање система критичних за противнике.

Стратешки ниво (глобална информациона средина и домаћа јавност)
ИО је...	Кључни елемент за обликовање мишљења домаће јавности и глобалне информационе средине
Циљеви ИО	1. Утицај на: - национално јавно мњење, - потенцијалне непријатеље и доносиоце одлука глобално или у одређеној регији. 2. Подршка дипломатији, стабилизација региона и уверавање савезника. 3. Одвраћање. 4. Подршка обавештајне припреме борбене просторије, креирање повољне информационе средине у складу са циљевима САД.
Улога Морнарице	1. Подршка TSCP (планираном безбедном окружењу) кроз присуство, јавне послове, лучка обезбеђења, мултинационалне вежбе, мировне операције и морнаричку ИО подршку стратешким комуникацијама. Вођена од стране регионалних борбених команданата (RCC) и команданата морнаричких компоненти (NCC).
Остварени резултат	1. Показати да су САД ангажоване у региону и да су спремне да заштите своје националне циљеве. 2. Показати да америчке војне снаге могу пројектовати борбену силу било где у региону. 3. Припремити обавештајну основу за будуће операције.

Оперативни ниво
ИО је...	Кључни елемент са којим се одлучно побеђује противничка способност контроле борбених састава.
Циљеви ИО	1. Обликовање и контрола информационе околине. 2. Коришћење спектра елемената језгара ИО за спровођење (или подршку) примене силе, како би се онемогућила непријатељска обавештајна активност, надзор, извиђање (ISR) и команда, контрола, комуникације и С4 системи. 3. Подршка информационе супериорности. 4. Заштитита пријатељске информационе средине.
Улога Морнарице	1. Настављајући стратешку улоге уз примену морнаричких елеменетата језгара ИО (OPSEC, CNO, MILDEC, EW) и оружија у нападу на противничке С4 системе, као и уз примену ISR и PSYOP ради утицања на противника (политичари / војна сила / популација). 2. Директна подршка спровођењу заједничких или поморских операција (пројекција силе). Вођени од стране NCC или команданта заједничких поморских компоненти (JFMCC) ако је успостављена команда коалиционе силе или здружена команда различитих видова оружаних снага САД.
Остварени резултат	1. Подршка информационој супериорности здружене команде. 2. Контрола информација које могу утицати на информациону околину или пласирање информација како би се утицало на непријатељске доносиоце одлука.

Тактички ниво
ИО је..	Кључни елемент подручја морнаричког ратовања – борбени команданти спроводе и контролишу елементе језгара ИО (EW, PSYOP, MILDEC, CNO, OPSEC).
Циљеви ИО	1. Тактичка контрола информационе средине. 2. Онемогућивање противничких операција. 3. Онемогућивање непријатељских С4 система, извиђачких и одбрамбених система. 4. Заштита морнаричких / здружених борбених снага.
Улога Морнарице	1. Током иницијалне фазе кампање, морнаричке снаге морају имати надмоћ у ИО. 2. ИО се примењују како би обезбедиле подршку циљевима и тактичким радњама борбених команданата. Вођене су од стране команданата тактичких ударних група
Остварени резултат	Постићи / одржавати одлучну надмоћ, контролу околине, постизање оперативних циљеве у здруженој команди морнаричких борбених компоненти (JFMCC) и тактичких циљева команданата ударних група.
Табела 4: Модел морнаричких ИО

Кључни оперативни концепт морнаричких ИО који је сажето представљен у Табели 4, представља основу за употребу елемената језгара ИО у Здружененој Команди Компоненти Ратне Морнарице САД. Преузет је из “TACMEMO 3-32-03 (JFMCC)“.

[1] То укључује и физичко уништење (пример из ближе прошлости је бомбардовање РТС – а 1999. године у операцији “Милосрдни анђео“).

[2] Настоји се утицати и на шири спектар потенцијалне публике, али то је већ сегмент СК.

[3] У америчкој војној терминологији процес доношења одлука непријатеља се назива “OODA – loop“ модел (посматрање, препознавање, одлучивање, акција).

[4] http://www.dtic.mil/jointvision/jvpub2.htm

[5] Детаљније погледати у Joint Operation Planning and Execution System (JOPES).

[6] Reagan, Ronald; “National Security Decision Directive 130“; Washington, D.C.: The White House; 6 March 1984. Доступно на http://www.fas.org/irp/offdocs/nsdd/nsdd-130.htm. од 15. 11. 2006.

[7] Emergent NATO doctrine on Information Operations cites Diplomatic, Military and Economic activities as “Instruments of Power.” It further states that Information, while not an instrument of power, forms a foundation as all activity has an informational backdrop.

[8] Neilson, Robert E. and Daniel T. Kuehl, “Evolutionary Change in Revolutionary Times: “A Case for a New National Security Education Program“. National Security Strategy Quarterly (Autumn 1999): 40.

[9] Various definitions of strategic communication exist. The one shown here is taken from Department of Defense, QDR Execution Roadmap for Strategic Communication, (Washington, DC: U.S. Department of Defense, 25 September 2006), 3

[10] U.S. Department of Defense. DOD Dictionary. Доступно на http://www.dtic.mil/doctrine/jel/doddict/data/p/04338.html. од 16. 11. 2006.

[11] Више података о Борду гувернера и пројектованим буџњтом за 2009. годину доступно је на: http://www.bbg.gov/ од 18. 02. 2009

[12] Eisenhower, John S.D. Agent of Destiny: “The Life and Times of General Winfield Scott“. New York: The Free Press, 1997, 245 – 6.

[13] Federation of American Scientists. Intelligence Resource Program. U.S. International Public Information (IPI). Presidential Decision Directive PDD 68, 30 April 1999. Доступно на http://www.fas.org/irp/offdocs/pdd/pdd-68.htm. Од 16. 11. 2006.

[14] U.S. General Accounting Office. U.S. Public Diplomacy. Washington, D.C.: U.S. General Accounting Office, April 2005. 10 – 13.

[15] Interagency Strategic Communication Fusion Team. Meeting summary, 27 October 2006, 4.

[16] U.S. Department of State. Senior Officials: Under Secretary for Public Diplomacy and Public Affairs – Karen Hughes. Доступно на http://www.state.gov/misc/19232.htm. од 16. 11. 2006.

[17] QDR Execution Roadmap for Strategic Communication, 3.

[18] “U.S. Department of Defense. National Military Strategic Plan for the War on Terrorism“; Strategic Communication (DRAFT): Annex H. Washington, D.C.: U.S. Department of Defense, 18 April 2005.

[19] Joint Publication 3-13, I-13.

[20] QDR Execution Roadmap for Strategic Communication, 2.

[21] Joint Vision 2020” – JV2020 је доступна на: http://www.dtic.mil/jointvision/jvpub2.htm од новембра 2006. године.

[22] Види у речнику: IO Capability Specialists.

[23] Следећи описи елемената језгара су преузети из JP 1 – 02 Department of Defense Dictionary of Military and Associated Terms

[24] У маринском корпусу, свака експедиција у свом саставу има тактички PSYOP тим (TPT). TPT чини најмање један официр и три подофицира који изводе искључиво тактичке задатке. У колико им је потребна спољна подршка за сложеније операције, добијају је на њихов захтев од армијског PSYOP ешалона – 4. група за психолошке операције (4th Psychological Operations Group – POG)).

СПЕЦИЈАЛНИ РАТ

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

понедељак, 30. мај 2011.

ИНФОРМАЦИОНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

Нема коментара:

Постави коментар