МАНИПУЛАЦИЈА И УПРАВЉАЊЕ ДРУШТВЕНОМ СВЕШЋУ
 |
| Доктрина Цивилних операција (FM 3 - 05. 40) |
На помен манипулације свешћу, сваки човек помисли да је њега немогуће преварити! Али, у смиреној свакодневици, човек не обраћа пажњу на међусобни утицај ствари у свету. Није му ни на крај памети да се замисли шта би било кад нечега неби било. Човек је квалитативно нова појава у природи. Није само социјално биће које може да постоји једино ако учестано размењује информације са себи сличнима, већ поседује разум способан за апстрактно мишљење, поседује говор и језик. Управо су језик и мишљење као велики сложени системи, мете на које се дејствује ради програмирања понашања.
Човек поседује сложену психу чији је важан део веома развијено мишљење, па може да се каже да човек истовремено живи у две димензије: у стварној и замишљеној. Све у свему, човек живи у објективно постојећем физичком свету, али и у такозваној ноосфери коју је вештачки створио - у свету створеном свесном делатношћу људског рода. Појам ноосфере су независно један од другога увели француски антрополог - језуита Тејар де Шарден и руски природњак и философ В.И. Вернадски. Уколико познавање инструмената и поступака манипулације свешћу постане доступно довољном броју људи, онда су могуће и заједничке акције заштите, а касније и отпора манипулацији.
ПОТЧИЊАВАЊЕ ЧОВЕКОВЕ ВОЉЕ
Како се програмира мњење и стремљење маса, њено расположење и психичко стање ради постизања понашања потребног манипулаторима?
Манипулација свешћу јесте садејство. Жртва манипулације човек постаје само ако постане њен коаутор и саучесник – уколико примивши сигнал, преусмери своје погледе, мишљење, душевно стање, и почне да делује по новом програму. Произилази да манипулација није насиље већ искушење. Човеку је дата слобода духа и слобода воље, што га оптерећује одговорношћу да одоли и не падне у искушење.
Разлог успешности манипулације је у томе што већина грађана не жели да троши ни душевне ни умне снаге, нити време на сумњу у саопштено, јер је лакше препустити се бујици информација него критички обрађивати сваки сигнал.
Да би се заштитио од манипулације, пред човека се постављају два задатка: Први је да опази оно саопштење из којег вири превише “рогова” прпремљених да буду подметнути уместо свећа, други је да брзо склапи вероватну верзију стварних замисли онога ко подмеће такве “рогове“.
Данас има много “рогова“ који исцрпљују јавни простор у Србији. Траје вербални рат такозваних “проевропских“ и “назадних“ снага, рат једне и друге Србије, Запада и Србије, итд. Тим галаматијасом слуђен, али нормалан човек, пита се како је дошло до баш толиког искривљења дискурзивног простора? На жалост, многе ствари су томе допринеле, али кренимо редом...
Рецимо случај Рачак!
Случај који је био повод за бомбардовање СРЈ...
“Верификатор“ Вилијам Бил Вокер дошао је у Рачак 16. јануара 1999. године, дан након сукоба и изјавио да је српска војска починила масакр над недужним цивилима - њих 45 међу којима три жене и дете.
 |
| Вилијам Бил Вокер |
Главни патолог екипе ЕУ која је прегледала лешеве, Хелена Ранта, у првом извештају је Вокеровим тврдњама оставила отворена врата. Наредне 2000. године, изјавила је за немачку ТВ АРД:
 |
| Хелена Ранта |
“Свесна сам тога да је цела сцена била намештена. На то су указала наша прва истраживања. Била је Вокерова одлука да се то назове масакром, а ја сам систематски избегавала тај израз“.
Четири године касније касније, Берлинер Цајтунг је пренео њену изјаву са суђења Слободану Милошевићу у Хагу, у којој наводи да јој је о томе како да напише изјаву о увиђају, инструкције дао немачки дипломата Паулус, да је морала да је најпре покаже Вокеру, а затим 17. марта 1999. објави у Приштини.
Сторију Рачак ад акта је ставила агресија НАТО на СРЈ. Био је то класичан пример Информационих операција и јавна манипулација (више о томе, видети на страници МЕДИЈСКЕ ПРЕАРЕ - Информационе операције) Вилијема Вокера, међународног мутиводе са америчким пасошем, нечасног финског патолога (нешто смо прирасли срцима Финаца – Ранта, Ахтисари, Оли Рен?), и низа подплаћених новинара попут: Роја Гатмана, Ериха Ратфеледера (Tagescajtung), Џефрија Смита (Вашингтон пост), Престона Мендехала, Бетине Фестинг (Берлинер цајтунг) и других...
Држимо се још мало на Косову и сагледајмо други ниво манипулације. Погледајмо на пример активности Фонда за Хуманитарно право, госпође Наташе Кандић...
Ова хуманисткиња, која је од стране Европског магазина Тајм, проглашена за хероја, покретача и пионира у заштити људских права у Србији[1], 2002 године издаје Извештај о наводним злочинима српских снага око Рачка, у коме наводи да је судија Даница Маринковић, 28. фебруара 1998. године, у селу Ликошане лично наредила да се убије неколико чланова породице Ахмети.
Овај извештај је касније кориштен пред Хашким трибуналом на суђењу Слободану Милошевићу, где је током унакрсног испитивања, тужилац Најс захтевао да се у спис уврсти извештај директорке београдског Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић. Тужилац Најс је, читајући налазе Кандићеве, прецизирао да је Маринковићева као истражни судија Окружног суда у Приштини тада дошла у Ликошане да обави увиђај после сукоба полиције и групе Албанаца. У извештају Наташе Кандић стоји:
 |
| Наташа Кандић |
"...Када је стигла на лице места било је неколико рањених чланова породице Ахмети који су још давали знаке живота, а она је у присуству тридесетак припадника специјалне антитерористичке јединице рекла: 'Ја их нећу узети, убијте их'. И они су докрајчени. У Приштинску болницу на обдукцију 1. марта однето је 14 лешева. Обдукција није обављена, а после идентификације, лешеви су предати породицама“. Извор Б - 92 ИНФО www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=04&dd=06&nav_id=165916
Дакле, овде имамо једну лажну изјаву и манипулацију јавним мњењем западних земаља које су припремале агресију на нашу земљу, али кроз време и манипулацију нашим јавним мњењем. Погледајмо сада како је то било могуће, и какву улогу у тој манипулацији, кроз простор и кроз време имају поједине НВО са наших простора. За почетак, дефинишимо шта су то дејства по друштвеној свести...
ОПЕРАЦИЈЕ И ТАКТИЧКА ДЕЈСТВА ПО ДРУШТВЕНОЈ СВЕСТИ
Манипулација друштвеном свешћу по многим обележјима подсећа на рат омање добро организоване и наоружане армије туђинаца против многобројног мирољубивог и за тај рат неспремног становништва. Понекад чак кажу да манипулација свешћу представља “колонизацију сопственог народа”.
Жртва манипулације сасвим губи могућност рационалног избора пошто се њене жеље програмирају споља. Значи, нагло се погоршава њен положај у конкуренцији, у “рату свих против свих”. То је фактички ликвидација основних грађанских права, што значи - ликвидација најпринципијелнијег темеља западне цивилизације. Уместо тога настаје нова, још гора врста тоталитаризма који је штап заменио знатно делотворнијим и антихуманијим инструментом - “индустријом масовне културе” која човека претвара у програмираног робота. Штоно рече немачки философ Краус о садашњој владајућој елити Запада “њихова је штампа, њихова је берза, а сада је њихова чак и наша подсвест”.
Поједине мисли или идејне сукобе у склопу таквих размишљања можемо назвати сугестијом која се врши речима или другим знацима и која нигде не утиче путем логичког убеђивања, већ непосредно утиче на психичку сферу без одговарајуће прераде, услед чега долази до правог калемљења идеје, осећаја и емоција.
Продревши у психичку сверу, та сугестија се мимо личне свести учвршћује ту као било који предмет пасивног опажања. Другим речима, човек приликом сугестије не мења своја убеђења и оцене, већ мења објекат оцене. То јест, помоћу сугестије се у свести врши тајна замена објекта разматрања тако да човек мисаоно кличе: “А, значи то је то! Ето ко је крив!” и т.сл. Та тајна замена врши се путем вештог стварања таквог контекста у коме се човекове мисли усмеравају по жељи манипулатора.
Шта манипулатори чине да би искључили здрав разум?
Човек живи у два света - у свету природе и свету културе (свету ствари и свету знакова). Свет ствари - створене од природе и самог човека - материјални је супстрат нашег света, а свет знаковна је разноврснији, повезан је са стварима, али сложеним, несталним и често неухватљивим односима. Управо је тај свет знаковна је и прва мета специјалног рата, који се одвија кроз три главне операције (операција вирус, операција мит и операција култ) и низа тактичких дејстава по људској свести.
ОПЕРАЦИЈА ВИРУС
 |
| Клаузовицев симбол тројства друштва |
Ево нас опет на Клаузовицевом симболу тројства друштва, а горе на његовом врху, ено вируса... Творевине на граници између живе и неорганске природе. Како објаснити ову операцију? Као у биологији, вирус испољава могућност ремећења туђег програма.
Вирус се прилагодио томе да израбљује одређене врсте живих ћелија, “уме” да их проналази и качи се за њихов омотач. Прикачивши се, он у ћелију прогура свега један молекул - РНК у коме су забележене команде за “производњу” вируса. И у ћелији настаје тајна влада, влада у сенци која својој вољи подређује читаву животну активност огромног система. Сада су сви ресурси ћелије усмерени на извршавање команди забележених у убаченој матрици. Сложени производни системи ћелије се преуређују за производњу језгара вируса и њиховим заодевањем у беланчевинаст омотач исцрпљена ћелија угине.
Па како изгледа операција Вирус у
процесу манипулације свешћу?
Мета вируса који се убацује у живо ткиво друштва јесте Језик. Његов задатак је инфилтрирање у главна саопштења “упакована” у речи, вербалне текстове (штампане текстове, говоре, емисије на радију и телевизији). Наиме, језик представља систем појмова, речи (имена), у којима човек појми свет и друштво и главно је средство потчињавања.
У културни пртљаг савременог човека ушла је представа о томе да потчињавање почиње од спознаје која служи као основ за убеђење. Сугестибилност путем речи - дубинско је својство психе, настало знатно пре способности за аналитичко мишљење. Ако манипулаторима пође за руком да у речник убаце речи "амебе“, пола посла је завршено.
Ако претресемо нашу “демократску штампу“, можемо класификовати око 20 критеријума за њихово препознавање. Те речи уништавају сво богатство породице синонима и огромно поље могућег смисла своде на један заједнички именилац. Он стиче “расплинуту универзалност”, поседујући истовремено врло незнатан, а понекад и нулти садржај. Објекат који се том речју означава, врло је тешко описати другим речима. Неке од тих речи вируса су: хуманизам, прогрес, легитимитет и сличне...
Узмимо за пример реч “хуманизам”, једну од најважнијих у савременом језику. Који је њен потајни смисао?
Хајде да бар мало расветлимо... Хуманизам није само нешто добро и ваљано, већ одређени идеализам, конкретна философска представа о човеку која оправдава сасвим конкретну политичку праксу. Та је философија поникла на идеалима Просвећености, и њена је суштина - фетишизовање сасвим одређене идеје човека уз потискивање па чак и уништавање свих оних који се у ту идеју не уклапају.
Де Токвил у својој књизи “Демократија у Америци” објашњава како су Англосаксонци искључили Индијанце и црнце из друштва - не зато што су посумњали у идеју свеопштих људских права, већ зато што је та идеја непримењива на та “створења неспособна за рационализам”. Де Токвил пише да се радило о масовном уништавању људи уз најпотпуније и искрено поштовање закона хуманизма. Насупрот томе, шпански конквистадори нису били хуманисте и лично су били суровији од философа са Харварда. Али, они су Индијанце клали као људе. Јер, тужиоци Инквизиције су у Америци увели као декрет: “Сваки је човек лик Божји по самој својој природи. То се не може порећи ни за Индијанце - ни зато што они не знају истинску религију, ни зато што чине аморалне поступке, па чак ни зато што су неразумни”.
Шпанци су се после бурне Конквисте поженили Индијанкама из чега су настале нове креолске нације. А сељаци-Индијанци по селима настављају да живе у својим “нехуманистичким” заједницама и говоре на свом језику.
Из идеја хуманизма поникла је теорија грађанског друштва. Њен аутор, философ Лок, развио је идеју “неотуђивих људских права”. Његови трактати надахњивали су читава поколења револуционара, а тако је настао и прогресивни запад и назадни и декадентни исток. И тако, док су источни народи ишли кроз живот “Јеванђељем као штитом у души и крстом као мачем у руци”, европски народи, су ишли - с Локом и гиљотином. Дакле, Лок не само што је био активни присталица ропства и помагао да се у том духу напише устав Јужних држава САД, већ је и своју уштеђевину уложио у Краљевску Афричку компанију - монополисту трговине робљем у Британији.
Па хајде да већ једном погледамо истини у очи: трговина робљем била је у непосредној вези с Просвећеношћу. Управо је током XVIII века, “Века Светлости“, од 1701. до 1810. у Америку било продато 6,2 милиона Африканаца (сматра се да је у потпалубљима помрло десет пута више). Такође, од 1811. до 1870. године, када је читава Европа већ проклињала Русију због кршења људских права, хумани Европљани су допремили у Америку и продали још 1,9 милиона црнаца - премда је руској ратној морнарици полазило за руком да понеког трговца робљем ухвати и обеси. Ето примера, како чак и у тако пријатној речи као што је хуманизам, дубински смисао поседује разорну силу за Србију. Сви смо ми, осим гомилице “нових Срба”, у оквиру хуманизма - Индијанци и црнци.
Ако овај апстрактан опис операције уметања вируса применимо на ситуацију у Србији, долазимо до Операције стварања мита...
