МИРОТВОРЦИ ИЛИ ЛОВЦИ У МУТНОМ ?

Још од почетка рата на просторима бивше СФРЈ, од деведесетих, преговарачи из света за разна мирна решења криза постали су српска свакодневица. Да ли је њихов ангажман у бившим југословенским републикама био заиста постизање мира и компромиса или су лични интереси били изнад свега? Јесу ли били преговарачи или, пре свега, бизнисмени? Тек када неком од миротвораца истекне мандат, открије се да су у Србији и на Балкану чешће гледали своја посла, него посредовали. Већина је имала крајње прозаичан циљ (да увећа своје богатство, а мир ће доћи – какав–такав).

Овде изводим кратак приказ неких од прича које су предмет моје истраге, а које су се одиграле на Балкану. Ово је тек површан поглед на биографије неких посредника које откривају да у овој групи политичара скоро да нема оних који нису мирили нас и успут радили за себе.

Тако су у бизнису италијанске “Фондијарије САИ“ око преузимања већинског дела једне од највећих српских осигуравајућих кућа, новосадског ДДОР, учествовала, истина посредно, и двојица америчких амбасадора – Ричард Холбрук и Френк Визнер, можда најватренији заговорници независности Косова и Метохије.

Њихова, рекло би се, необична веза са куповином новосадског ДДОР, произлази из веза Холбрука и Визнера са једном од највећих консултантских кућа на свету, њујоршком КПМГ. Обојица, наиме, имају врло развијене послове управо са овом консултантском кућом, која је новом власнику ДДОР пружала, у процесу преузимања, комплетне услуге финансијског саветника.

Мада, на први поглед, ова веза познатих америчких политичара са пословима осигурања на Балкану и није чврста, с обзиром на то да њујоршки КПМГ има једну од најразвијенијих мрежа послова у свету, бизнис активностима амбасадора доминира управо рад на сектору осигурања! Тако је Ричард Холбрук, који уз своју политичку каријеру већ дуже време има и врло успешну пословну биографију један је од чланова управе “Американ интернешенел групе“ (АЕГ). У питању је једна од највећих светских корпорација у сектору осигурања, која има врло развијене послове у више од 100 земаља света, укључујући, можда не случајно, Албанију и Косово. Узгред, Холбрук је и потпредседник банке “Персеус“, чији инвестициони фонд пласира капитал преко КПМГ.

Његов пријатељ и стари ратни друг из Вијетнама, Френк Визнер, имао је врло снажан утицај у пропалом америчком привредном џину “Енрону“ из ког је отишао, вероватно не случајно, за потпредседника управо АЕГ. Амерички извори кажу да је овај пословни човек, уз то и преговарач за Косово и Метохију, искористио свој пословни уплив на Космету и за преношење политичких ставова Америке. Не треба, наиме, заборавити да се Визнер, већ дуже од четири године, врло успешно бави осигурањем аутомобила у јужној српској покрајини.

Управо је и “Фондијарија“, нови власник ДДОР “Нови Сад“, а коју су наши званичници представили као “угледну осигуравајућу кућу“ по обиму пословања 16. у Европи, водећа у осигурању у аутосаобраћају! Иначе, компанија “Фондијарија“ у власништву је италијанске породице Лигрести, услужује око осам милиона клијената, а у прошлој години укупна бруто премија била јој је око 10 милијарди евра.

Званичници Србије не желе да коментаришу учешће америчких амбасадора у приватизацији новосадског ДДОР. Незванично је речено да је продаја већинског дела ове осигуравајуће куће одрађена транспарентно и да је постигнута цена била добра. Могуће будуће учешће Холбрука и Визнера у поделу будућег “премијског колача“ у овдашњем тржишту осигурања доживљавају као “бесмислицу“, али и признају да законски не постоји начин да се овакав сценарио спречи.

О могућем сукобу интереса преговарача за Косово и бизнисмена на Косову оличеним у истим људима нема, према мишљењу државних представника, ни говора. Ни Немања Ненадић, из Транспарентности Србија, у овом ортаклуку не види ништа сумњиво: “Према доступним подацима, овде се не може говорити о сукобу интереса“ сматра Ненадић и додаје да је о злоупотреби функције за добијање личног интереса могуће говорити у случају да је неко од постављених лица у Србији продавало власништво државе, а да је имало терет приватног интереса.

МАРТИ АХТИСАРИ

Специјални изасланик генералног секретара УН за Косово и Метохију.

Марти Ахтисари

Марти Оива Калеви Ахтисари (енг. Martti Oiva Kalevi Ahtisaari, рођен 23. јуна 1937. у Випурију) је бивши председник Финске као и дипломата и медијатор Уједињених нација. Био је и специјални изасланик УН-а за статус Косова и Метохије. Марти Ахтисари је добио Нобелову награду за мир 2008. „за вишедеценијско ангажовање и посредовање у успостављању мира и решавању конфликата на више континената“. Ахтисари је почасни доктор више познатих универзитета, међу којима су Московски и Кијевски.

Немачка обавештајна служба БНД, како су сазнали медији, утврдила је да је албанско руководство на Косову и Метохији потплатило Мартија Ахтисарија да у свом плану предложи независност јужне српске покрајине. БНД то никада није демантовао, али је извештај о томе упутила генералном секретару УН Бан Ки Муну, који се није огласио поводом оптужби да је Ахтисари умешан у криминалне радње. БНД је, наводно, открила да је на Ахтисаријев приватни рачун пребачен износ од два милиона евра, те да су у неколико наврата исплаћене вишемилионске цифре у готовини, за које се претпоставља да се крећу чак и до 40 милиона евра. Агенти БНД су открили јасну и учесталу везу и комуникацију између водећих људи албанске мафије, њихових посредника и Ахтисарија. Такође, агенти немачке обавештајне службе су открили како су и четири кофера, накнадно заштићена дипломатским маркицама без провере отпутовала, на кућну адресу Ахтисарија.

ФРАНТИШЕК ЛИПКА

Шеф црногорске комисије за референдум

Франтишек Липка

Словачки дипломата, регистровао је приватну фирму само девет месеци после завршетка посла – независности Црне Горе. У Централном регистру Привредног суда у Подгорици заведено је Друштво са ограниченом одговорношћу “Словмонте“, за производњу и промет роба и услуга, експорт–импорт, Будва. Фирма, чији је оснивач и извршни директор управо Франтишек Липка, пријављена је на Светом Стефану, а основана је – 13. фебруара 2007. године. Липка је у посао кренуо у ортаклуку са Јозефом Моравчиком.

Дипломату је на ту “судијску“ функцију именовала Европска унија, а остаће упамћен и по “претњама“ такозваним “златним гласом“ у случају “нерешеног“ исхода на референдуму. Он је, иначе, након референдума, био радо виђен гост на разним свечаностима у Црној Гори, а хвалоспеве уз гусле певали су му заговорници црногорске независности.

МЕДЛИН ОЛБРАЈТ

Државни секретар САД у време НАТО бомбардовања

Медлин Олбрајт

Медлин Корбел Олбрајт (енгл. Madeleine Korbel Albright, рођена 15. маја 1937. као Мари Јана Корбелова, чеш. Marie Jana Korbelová), била је 64. амерички државни секретар. Сада је ванредни професор дипломатије на Универзитету Џорџтаун. На предлог председника САД Била Клинтона, пошто је Сенат одобрио њено именовање, ступила је на дужност 23. јануара 1997. и тако постала прва жена државни секретар САД.

Један од водећих мобилних оператера на територији Косова и Метохије је “Ипко нет“, иза кога стоји “Олбрајт групација“, тачније Медлин Олбрајт. Њена консалтинг фирма “Олбрајт групација“ преузела је посао специјалног саветника председавајућег Управног одбора косовског интернет провајдера “Ипко нета“. Да би заварала траг, Олбрајтова и “Ипко нет“ појавили су се на конкурсу под именом “Vestern vajrles internešenel“, са седиштем у Сијетлу. Олбрајтова је била један од главних заговорника бомбардовања тадашње СРЈ, као и независног Косова. Хуманитарну катастрофу, што јој је био изговор за ваздушне нападе, очигледно је искористила да развије бизнис у јужној српској покрајини.

ПИТЕР ГАЛБРАЈТ 

Амбасадор САД у Хрватској у време распада СФРЈ

Питер Галбрајт

Фирма “Дајнкорп“ власништво Питера Галбрајта (енг. Peter Woodard Galbraith) покушала је да гради карго центар на београдском аеродрому “Никола Тесла“. Чак је “Дајнкорп“ победио на тендеру за изградњу тог карго центра, али је посао пропао због тога што Влада Србије није пристала на нацрт уговора о заједничком улагању, који су формулисали тадашњи челници аеродрома и та америчка компанија. Установљена је повреда закона, којом је при евентуалној приватизацији аеродрома “Дајнкорпу“ дато право првенства куповине. Галбрајт је важио за човека који није волео, нити је био попустљив према Србима у Хрватској, а жестоко је бранио границе авнојевске “лијепе наше“ и њену самосталност.

ФРЕНК ВИЗНЕР – преговарач

Френк Визнер

Френк Визнер (енг. Frank George Wisner II) је амерички дипломата, специјални изасланик САД у преговорима о будућем статусу Косова и Метохије поред немачког дипломате Волфганга Ишингера и руског представника Александра Боцан Харченка.

Рођен је у Њујорку 1938. године. Дипломирао је на Принстон Универзитету 1971. године. Иза себе има богату дипломатску каријеру дугу тридесет година. Био је амбасадор САД на Филипинима, у Индији, Замбији и Египту. Оптуживан је од стране критичара да је радио за Централну обавештајну агенцију, као и за моћну енергетску компанију Енрон, за коју је до њеног банкротства обезбеђивао уносне послове у земљама у којима је био акредитован као амбасадор.

Његов отац Френк Визнер Старији, као заменик директора ЦИА, био је умешан у свргавање демократски изабраних влада у Ирану и Гватемали педесетих година прошлог века. Ожењен је Кристином де Ганај са којом има четворо деце.

У име САД био члан посредничке “тројке“ Контакт – групе у преговорима Београда и Приштине о судбини Косова и Метохије. Истакао се порукама једностране подршке косовским Албанцима и независности јужне српске покрајине, иако је делегиран да помогне у постизању компромиса двеју страна. У време председника САД Била Клинтона, био је у Стејт департменту.

РИЧАРД ХОЛБРУК – дипломата

Ричард Холбрук

Ричард Холбрук (енгл. Richard Holbrooke; 24. април 1941 — 13. децембар 2010) је био амерички дипломата, један од креатора Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини новембра 1995. године. Поред тога, играо је важну улогу у преговорима са Слободаном Милошевићем 1998. године, у току оружаних сукоба на Косову и Метохији. Председник САД, Барак Обама, именовао га је, почетком 2009. године, за специјалног изасланика за Авганистан. Какав бизнис води тамо?

У нашој јавности остаће упамћено и његово изување у кући албанског домаћина на Косову и Метохији, тумачено као директно подилажење албанској заједници.